Dobrodošli! Rasadnik Savići

Rezidba

OPŠTI PRINCIPI REZIDBE – Iz izlaganja o rezidbi voćaka na rodnost proizlazi da se ona mora prilagođavati konkretnim, ekološkim uslovima, vrsti i sorti, bujnosti voćke, obliku krune itd. Pa ipak, ima i opštih principa koji se prilikom izvođenja svake rezidbe moraju poštovati. VREME REZIDBE Rezidba voćaka može da bude zimska i letnja. Zimska rezidba izvodi se u periodu mirovanja voćaka, tj. od otpadanja lista pa do kretanja vegetacije u proleće. Ako se voćke orezuju u jesen, onda su njene posledice uvek nepovoljne, jer ulaze u zimu sa više rana – preseka grana i grančica od kojih neke mogu biti dosta velike. Preseci pod uticajem mraza pucaju, pa u proleće teže i sporije zarastaju. Takvi preseci (rane) uvek su podložni napadu raznih bolesti i štetočina. Takođe je poznato da i kasna rezidba ima nepovoljnih posledica, jer se voćke preterano iznu¬ruju i nepotrebno gube znatne količine organskih materija nagomilanih u obliku rezervi, koje bi inače bile iskorišćene za ishranu vršnih delova grana i grančica. Zbog toga kasnu rezidbu treba izbegavati, naročito kod starijih i iznurenih voćaka. U našim ekološkim uslovima najpogodnije vreme za rezidbu u kontitentalnim uslovima jeste u januaru i februaru, a u primorskim rejonima u decembru. Voćke orezane u ovom periodu imaju veći pri rast i bolji razvoj korenovog sistema (M. Šoškić, 1974), a zimska rezidba obezbeđuje krupnije i zelenije lišće i produženi period rasta mladara u proleće i početkom leta. Letnja rezidba izvodi se u toku vegetacionog perioda, za vreme porasta letorasta. Njeno preimućstvo nad zimskom rezidbom jeste u tome što je zarastanje preseka mnogo bolje, nema nepovoljnog dejstva mraza na preseke, drvo je mekše te je rezidba lakša, itd. Ipak se zimska rezidba (rezidba na zrelo) smatra glavnom a letnja je samo dopuna ili korekcija zimske rezidbe. Rezidba u toku vegetacije više smanjuje aktivnu lisnu površinu nego zirnska rezidba, usled čega se remeti fiziološka ravnoteža između korena i stabla, što neminovno dovodi do smanjenog formi¬ranja cvetnih pupoljaka za narednu godinu. Zelena rezidba naročito može da ima nepoželjno dejstvo ako se izvodi u junu i julu, jer se u to vreme uklanja potpuno formirana lisna masa za koju je već utrošena organska i mineralna hrana. Zelena rezidba se uglavnom koristi za uklanjanje bujnih i nepoželjnih mladara (vodopija) a treba je izvoditi u fazi kretanja vegetacije i najbujnijeg porasta. Isto tako, letnja rezidba je manje štetna ako se izvodi posle završetka aktivnog rasta (avgusta). Međutim, ako je godina kišna ili ako se voćnjak navodnjava, to može da omete diferenciranje cvetnih pupoljaka zbog toga što voćka mobiliše rezervne organske materije za nov porast vegetativnih organa umesto za stvaranje cvetnih pupoljaka. Na osnovu svega iznetog, proizilazi da zimsku rezidbu treba izvoditi pre kretanja vegetacije, dok letnju treba primenjivati samo izuzetno, ograničavajući je na početak vegetacije i na period letnjeg mirovanja i to uglavnom za otklanjanje vodopija i nepoželjnih bujnih mladara. INTEZITET REZIDBE Prilikom rezidbe treba težiti da se održi pravilan (harmoničan) odnos između razvitka korenovog sistema i krune, a unutar krune harmoničan odnos između vegetativnih i reproduktivnih organa. To se postiže prilagođavanjem intenziteta rezidbe stanju u kome se voćke nalaze. Pod intenzitetom rezidbe podrazumeva se uspostavljanje određenog odnosa između rodnog i ne rodnog drveta (kojeg rezidbom treba odbaciti) kao i obnova i podmlađivanje rodnog drveta za narednu godinu. Intenzitet rezidbe zavisi od velikog broja činilaca, a pre svega od vegetativ¬nog stanja voćke. Prilikom određivanja intenziteta rezidbe treba se pridržavati sledećih principa: – voćke koje daju plod na jednogodišnjim grančicama (breskva) moraju se jako rezati, kako bi se obezbedilo obnavljanje celokupnog rodnog drveta za sledeću godinu, – rodnije sorte su vegetativno više iznurene od onih manje rodnih jer su imale veći broj plodova, pa je potreba za novim prirastom veća radi obnavljanja rodnog drveta i zato ih treba jače orezivati. – ukoliko su voćke starije i iznurenije, utoliko je (radi podmlađivanja) neophodna jača razidba. – ukoliko na jednom stablu ima više cvetnih pupoljaka, utoliko rezidba treba da bude jača. – vršne delove krune treba jače orezivati, pošto su inače, u povoljnijem položaju pa brže i bujnije rastu na račun nižih delova krune. – ukoliko se voćke jače đubre azotnim đubrivima, utoliko je njihov porast bujniji, a to znači treba ih slabije orezivati. – voćke koje se navodnjavaju bujnije su i u porastu, pa ih takođe treba slabije orezivati. – vrlo važan pokazatelj po kome treba određivati intenzitet rezidbe su količina, dužina i debljina prošlogodišnjih letorasta. Što je više rodnih grančica i jednogodišnjih letorasta znači da se voćka može opteretiti većim rodom, pa ne treba suviše jaka rezidba. Međutim, ako voćke imaju mali jednogodišnji prirast i nemaju formirane cvetne pupoljke, to je znak da su bile iscrpljene bilo preteranim rodom ili zbog napada bolesti i štetočina u protekloj godini ili zbog drugih uzroka. U takvom slučaju rezidba ne sme biti jaka, već se prvenstveno moraju otkloniti uzroci koji su voćku doveli u takvo stanje. Zato voćku treba đubriti većim količinama azotnih đubriva a rezidbu svesti na uklanjanje bolesnih ili oštećenih grana i grančica. – ako ima više rodnih grančica nego jednogodišnjih lastara, to je znak da treba jače prorediti ili skrati ti rodne grančice nego jednogodišnji prirast. U praksi je potvrđeno da je uvek bolje da je jača vegetativna nego reproduktivna sposob¬nost voćaka, jer je tada lakše podstaći voćku na rodnost, nego suviše iznurenu vratiti u stanje normalne vegetativne aktivnosti. ODRZAVANJE UZGOJNOG OBLIKA Prilikom rezidbe uvek treba težiti da se održi uzgojni oblik krune i da on bude što prirodniji, kako ne bi dolazilo do fizioloških poremećaja zbog nepovoljne ishrane određenih organa. Radi toga rezidbom treba stalno sprečava ti prekomerno izduživanje skeletnih grana i rodnog drveta. lzdužene skeletne grane treba skrati ti do niže koja je dovoljno jaka da može da preuzme njenu ulogu. lzdužene grane skraćuju se radi toga da bi listovi i plodovi bili što bliže glavnim izvorima snabde¬vanja hranljivim materijama. Centralnu vodicu uvek treba održavati li aktivnom stanju i nastojati da se umereno bujno razvija. Kada kruna dobije željenu visinu, onda se vođica stalno održava prevođenjem na nižu granu koja preuzima njenu ulogu. Ako je vođica i suviše jaka, onda se jače skraćuje nego ako je umereno ili slabo bujna. Stupanjem u rod, pod teretom roda i lisne mase povećava se ugao između skeletnih grana i vođice koji je bio ostvaren prilikom formiranja krune, što usporava kretanje mineralnih materija prema vrhovima grana i organske hrane prema korenovom sistemu. Zato privremeno dolazi do povećanja rodnosti a zatim do smanjenja prirasta i stvaranja rodnih grančica, pa prema tome i do otpadanja prinosa i neredovnog rađanja. Zbog toga se prilikom rezidbe mora voditi računa da se uglovi stalno održavaju u prvobitnom stanju, a to se postiže skraćivanjem vrhova skeletnih grana koje se pod teretom roda povijaju naniže tako da se prevode na sekundarnu granu koja se razvija u približno istoj liniji sa osnovnom skeletnom granom. Ovo često podrazumeva ostavljanje produže tka skeletne grane od letorasta koji izbije sa njene gornje strane. Vrhove skeletnih grana vrsta i sorti koje po prirodi rastu uspravno treba ore¬ziva ti prevođenjem na spoljnu granu ili letorast. Pravilnom rezidbom sprečava se ogoljavanje donjih delova krune. To se postiže proređivanjem i punim osvetljavanjem donjih grana. Opšti izgled svake skeletne grane treba da bude trouglast, tj. da rodne grančice budu najkraće na vrhovima a najduže pri osnovi skeletne grane. PROREDJIVANJE GRANA Jednogodišnji mladari se, po pravilu, nikad ne prekraćuju. Oni se ili sasvim odstranjuju iz osnove ili se ostavljaju celi, jer bi skraćivanje jednogodišnjih mladara prouzrokovalo ponovno izbijanje nerodnog drveta i tako se odužilo stvaranje rodnih grančica. Starije grane koje nose rodne grančice ili jednogodišnji nerodni mladari prekraćuju se po potrebi, ali uvek na dovoljno jaku dvogodišnju granu ili jednogodišnj i lastar. Skeletne grane prečnika 5 cm mogu se skraćivati bez štetnih posledica. Međutim, deblje skeletne grane prečnika preko 5 cm treba prekraćivati samo u krajnjoj nuždi. Na uklanjanje grana voćka reaguje pojačanirn izbijanjem vodopija, pa ovo treba izbegavati, tj. skracivanje treba obavljati dokje grana još tanka. Proređivanje krune, uklanjanje starijih obrastajućih rodnih grana i jednogodišnjih mladara, neophodno je jer omogucava bolje osvetljenje krune a time i mogućnost stvaranja veće količine organskih materija. Proređivanje i bolje osvetljavanje pojačavaju obrazovanje rodnih grančica i cvetnih pupoljaka. Naročito je značajno proređivanje vrhova krune, odnosno vrhova svih skeletnih grana. Na ovaj način se sprečava ogoljavanje donjih delova skeletnih grana, te voćka razvija obrastajuće i kvalitetno rodno drvo do same osnove skeletne grane. REKONSTRUKCIJA, ČIŠCENJE I PROREĐIVANJE KRUNE VOCAKA Kod starijih voćaka kod kojih se za vreme uzgojnog perioda nije pravilno formirala kruna, odnosno tamo gde je kruna zapuštena ili se spontano formirala i nema uslove za pravilno funkcionisanje vegetativnih i reproduktivnih organa, moraju se preduzeti potrebne mere za njenu rekonstrukciju. U ovakvim slučajevirna treba rezidbom odstraniti guste i nepravilno raspoređene skeletne grane i njihov rast usmeriti ka slobodnom prostoru kako bi se obezbedilo maksimalno osvetljenje krune, koje je neophodno za formiranje i održavanje rodnih grančica. Uspeh rekonstrukcije krune zavisi od više činilaca, ali najviše od starosti voćaka. Uglavnom se rekonstrukcija primenjuje kod mladih stabala dok još nisu počela da rađaju ili su tek stupila u rodnost. Kod mladih voćaka ova se mera izvodi lakše i efikasnije, dok kod starijih stabala može doći do znatnijih fizioloških poremećaja izazvanih naglim uklanjanjem veceg broja relativno debelih skeletnih grana. Pored uklanjanja prekobrojnih skeletnih grana, rezidbom treba, takođe, odstraniti sve tanke i izdužene grane koje rastu unutar krune. Time će se neproizvodni deo krune znatno smanjiti a rodno drvo održati u nižim delovima. Ostavljenim skeletnim granama treba obezbediti najpovoljniji ugao u odnosu na vodicu, radi pravilnog regulisanja prometa organskih i mineralnih materija. Zbog toga, kod sorti kod kojih skeletne grane rastu uspravno (pod manjim uglom), treba ih prevoditi na niže grane koje rastu pod vecim ug lom u odnosu na vođicu krune. Međutim, kod sorti koje imaju prirodno otvoreniji ugao ovo prevođenje treba obaviti na nižu uspravniju granu. Pri svemu tome treba imati na umu daje najbolje da ugao između grana bude od 40-50°. Radi usmeravanja rasta skeletnih grana u željenom prostoru i podsticanja obrastanja njihovih nižih delova rodnim drvetom vršni deo se proređuje i rasterecuje od gustih mladara. Ovim se, pored ostalog, sprečava i povijanje skeletnih grana pod teretom roda i njihovo eventualno lomljenje. Kod primarnih oblika ponekad se namece potreba skraćivanja centralne (glavne) vođice ili njeno potpuno uklanjanje. Najčešće se centralna vođi ca prevodi na nižu bočnu granu i u tom slučaju dobija se nepravilna kotlasta kruna sa 4-5 osnovnih grana, što znatno doprinosi boljem osvetljavanju ostalih delova krune. Pojedine voćne vrste nejednako reaguju na mere rekonstrukcije. Na mere rekonstrukcije najbolje reaguju jabuka, kruška i šljiva (ako nisu starije od 10 godina). Međutim, sa starošću se smanjuje efikasnost ovih mera. Popravka krune breskve, višnje i kaj sije može se izvoditi samo dok su stabla još mlada, kasnija popravka je vezana sa otežanim zarašćivanjem rana, jer se pojavljuje smolotočina, naročito kod višanja. Rekonstrukciju krune voćaka treba da prate i druge agrotehničke mere, pre svega đubrenje i zaštita. Za starije voćke čiji je oblik krune pravilno formiran i koje su bile orezivane samo u fazi formiranja oblika, ili za voćke koje su uz minimalnu intervenciju čoveka formirale svoju prirodnu krunu, a kasnije iz bilo kojih razloga nisu redovno orezivane na rodnost, treba primeniti čišćenje i proređivanje krune. Redovno i pravilno proređivanje i čišćenje krune deluje vrlo povoljno na plodonošenje i kvalitet plodova. Pri tome, rezidbom treba odstraniti sve sasušene, jače zakržljale, povređene i obolele grane i grančice, zatim grane koje rastu ka unutrašnjosti krune, ili se ukrštaju, kao i one koje rastu jedna blizu druge. Neophodno je odstraniti sve vodopije, izuzev ako one treba da zamene neku granu ili da popune prazno mesto i tada ih samo treba skrati ti. Čišćenjern treba potpuno odstraniti grane na kojima rastu veštičine metle ili imela, kao i grane jače oštećene usled mraza ili raznih mehaničkih povreda, gumo¬zne i rak-ranama oštećene grane, gusenična gnezda i dr. Za ekstenzivne voćnjake naročito je važno da se dobro i pravilno prorede krune svih zapuštenih voćaka. Bolje je da se rezidbom odstrani veći broj manjih grana i grančica nego razvijene grane, da bi se izbeglo stvaranje velikih rana. Iako je ponekad dovoljno ukloniti samo jednu, jako razvijenu granu, često skeletnu, da bi kruna bila dobro proređena, ipak to treba izbegavati jer je višestruko nepovoljno (voćka se jako iznuri, preseci postaju žarišta bolesti i štetočina, voćka strada od mraza, a javljaju se u velikoj meri i vodopije). Preporučuje se da se zapuštene, jače zasenjene voćke, postepeno proređuju (za nekoliko godina). Uporedo sa proređivanjem i čišćenjern voćkama treba pružiti i dobru negu (obrada zemljišta, đubrenje, navodnjavanje, zaštita i dr.). Starija voćna stabla obrazuju rodno drvo, pa se mora vršiti skraćivanje određenih grana i grančica, Skraćene grane se time osveže, pojača im se porast a time se kruna obnovi i formira rodno drvo koje daje više plodova boljeg kvaliteta. Prilikom proređivanja treba nastojati da kruna ostane potpuno pravilna. Grane koje rastu uspravno treba povijati da bi obrazovale cvetne pupoljke. Grane koje jedna drugoj smetaju, a potrebne su, treba razmicati pomocu naročitih rakljastih štapova, a grane koje su suviše razmaknute i ostavljaj u prazninu u kruni treba primicati jedne drugima.