Dobrodošli! Rasadnik Savići

Sadnice breskve

Pravilan izbor zemljišta za podizanje breskvika od izuzetnog je značaja. Breskvi najbolje odgovaraju rastresita, duboka i topla zemljišta. Na teškim zemljištima ona pati od smolotočine, a na previše lakim i peskovitim od suše.

Izbor podloge omogućava korišćenje raznih tipova zemljišta za gajenje breskve. Vinogradarskoj breskvi kao najcešce korišcenoj podlozi kod nas najviše odgovaraju zemljišta koja sadrže u svom mehanickom sastavu: 55-65% peska, 15-25% gline i 15-25% koloida (Koloidnu masu zemljišta cine minerali). Sve što se odaljava od ove teksture su manje povoljna zemljišta za gajenje breskve.

Breskva ima širok areal gajenja ali u nekim područjima uz obaveznu zaštitu u toku zime. Jaka svetlost je potrebna svim voćkama, pa i breskvi. U uslovima optimalnog osvetljenja, a narocito na vecim nadmorskim visinama (gde je pojacana osvetljenost), plodovi breskve su obojeniji i boljeg kvaliteta.

Nedostatak sunčeve svetlosti i toplote su limitirajuci faktori komercijalnog gajenja breskve u zemljama severne Evrope. Imajuci sve navedeno u vidu voćar je dužan da nastoji da u voćarskoj praksi postigne optimalne uslove osvetljenosti breskve. Brskva voli toplija područja, te se uglavnom i gaji u takozvanim vinogradarskim zonama. Medjutim i u tim reonima breskva periodicno može biti ugrožena niskim temperaturanma, posebno zimskim i poznim prolećnim mrazevima.

Kritična minimalna temperatura za breskvu je od -20 stepeni. Pored svetlosti i toplote voda spada u najvažnije klimatske činioce za breskvu. U nedostatku vode plodovi otpadaju, cvetni pupoljci se ne formiraju, smanjuje se prirast vegetativne mase (krune i korena), rezerve hranljivih supstanci su manje, pa se smanjuje otpornost breskve prema niskim negativnim temperaturama. Potrebe breskve za vodom variraju u zavisnosti od sorte,starosti zasada, rodnosti, perioda i faze vegetacije. Breskva ne zahteva velike količine vode u poredenju sa drugim voćkama kao sto su jabuka, kruška i druge. Medutim breskva zahteva dosta vode u proleće. Leti se zadovoljava sa manje vode. Vetar je u većini slučajeva nepovoljan klimatski činilac za proizvodnju breskve. Breskva se može gajiti na različitim nadmorskim visinama, a najmasovnije se gaji na oko 500 m.

SORTE BRESAKA

Haleova pozna – Haleova pozna”poreklom je iz SAD. Dozreva krajem avgusta, početakom septembra. Plod krupan (150-250g) okruglast, desertnog kvaliteta. Osetljiva na mrazeve, kovrdžavost lišća, moniliju. Potreban je oprašivač. Umerene je bujnosti, ali redovno i obilno rađa. Cveta kasno. Meso je žuto, čvrsto, sočno i prijatnog ukusa. pokožica je crvenkasta.


Rojal glori – Stvorena je u SAD-u. Sazreva 5 dana pre Redhevena. Stablo je bujno i vrlo rodno. Radja redovno i obilno. Cveta srednje rano. Relativno je osetljiva prema prolećnim mrazevima. Plod je krupan, prosečne mase 160-180g, pretežno okruglastog oblika. Osnovna boja pokožice je žuta, a dopunska intenzivno crvena prekriva 80-100% površine ploda. Meso je žuto, čvrsto, prijatnog ukusa. Srednjeg kvaliteta. Ovo je tipična glodjuša. Odlične je otpornosti na manipulaciju i transportabilnost.


Rojal gem – Stvorena je u SAD-u. Sazreva 10 dana pre sorte Redheven. Plod je srednje krupan do krupan, prosečne mase 170-190g. Osnovna boja pokožice je žuta, dopunska, sjajna tamno crvena boja prekriva skoro čitavu površinu ploda. Meso ploda je žućkasto-narandžasto, mestimično prožeto crvenilom, kiselkastog ukusa. Delimična kalanka, sitne koštice. Zadovoljavajuće transportabilnosti i manipulativnosti.


Rani redheven – Stvorena je u SAD-u. Nastala je muacijom pupoljaka sorte Redheven. Sazreva krajem prve dekade jula, tj. 12-14 dana pre Redhevena. Cveta srednje pozno. Samooplodna je. Neophodno je proredjivanje plodova. Znatno je vitalnija od Redhevena. Plod je srednje krupan (oko 160g). Pokožica je žute osnovne i crvene dopunske boje sa sunčane strane ploda. Meso je žuto, čvrsto i kvalitetno. Polukalanka je. Dobre je transportabilnosti.


Maja – Maja poreklom je iz Srbije .Plodovi su krupni (190g), okruglog oblika. Boja pokožice je žuta prekrivena do dve trećine površine lepom zagasitom crvenom bojom. Meso je žuto, vrlo kvalitetno i prijatnog ukusa, lako se odvaja od koštice. Odlična za upotrebu u svežem stanju i pogodna za preradu. Vreme zrenja sredinom avgusta.


Red heven – poreklom je iz SAD. Plod srednje krupan do krupan, loptast, vrlo čvrst, narandžasto žute boje, prekrivena crvenilom na više od 50% površine. Meso je žuto, čvrsto, sočno, crveno kraj koštice. Koštica se odvaja od mesa kad sazri. Vreme zrenja je početkom avgusta.


 Rič mej – Stvorena je u SAD-u (Modesto, Kalifornija.) Nastala je slozenim ukrstanjem sorti: [(May Grand o.p. x breskva) x Sam Houston o.p.] x (Tasty Gold x May Crest). U proizvodnji je od 1991. godine. Sazreva, prosecno 34 dana pre sorte Redhaven, odnosno 5 dana pre sorte May Crest. Stablo je bujno i vrlo rodno. Srednje je cvetna. Samooplodna je. Plodovi se dobro drze na stablu. Plod je krupan, prosecne mase 180-200 g, okruglastog i ponekad elipsastog oblika. Osnovna boja pokozice je zuta. Dopunska intenzivnocrvena prekriva skoro citavu povrsinu ploda. Meso ploda je zuto, odvaja se od kostice sarno u punoj zrelosti (polukalanka). Dobre je transportabilnosti i manipulativnosti.


 Spring krest – Stvorena je u SAD-u (Fort Valley, Dzordzija). Nastala je visekratnim ukrstanjem (Fireglow x Hiley) x Fireglow x Springtime. U proizvodnji je od 1969. godine. Sazreva oko nedelju dana posle Springolda. u beogradskom rejonu krajem juna i pocetkom jula, odnosno prosecno 23 dana pre Redhavena. Stablo je umereno bujno do bujno, okruglaste krune, odlicne visoke i redovne rodnosti. Relativno je otporna na pozne prolecne mrazeve, te se moze uspesno gajiti i u severnijim krajevima. Cveta srednje rano i samooplodna je. Plod je srednje sitan, prosecne mase oko 100 g, okruglastog ujednacenog oblika. Pokozica je osnovne zutonarandzaste boje, prekrivena na 80% povrsine jarkim crvenilom. Meso je zuto, cvrsto, socno i vrlo ukusno. Polukalanka je. Odlicne je transportabilnosti i manipulativnosti. Treba je vise siriti u komercijalnoj proizvodnji.


 Spring tajm – Stvorena je u SAD-u (Ontario, Kalifornija). Nastala je slozenim ukrstanjem: (Luken’s Honey x July Elberta) x Robin (koji je nastao ukrstanjem sorti Babcook x Mayflower). U proizvodnji je od 1953. godine. Sazreva vrlo rano. U smederevskom Podunavlju prosecno oko 22. juna, odnosno u periodu izmedu 6. i 28. juna. U toplijim podruqima sazreva krajem maja ili pocetkom juna. Stablo je umerene bujnosti i dobre vitalnosti. Ima relativno kratko biolosko mirovanje (oko 650 casova) te joj vise odgovara toplije podruqe. Osetljiva je prema prouzrokovacima pepelnice i rupicavosti lisca (Sphaerotheca pannosa; Clasterosporium carpophilum) i virusima. Iako se u literaturi navodi da je osetljiva prema niskim zimskim temperaturama, ona je u uslovima smederevskog Podunavlja jedina bez ikakvih posledica po rodnost izdrzala pojavu ekstremno niskih temperatura (od -20 do -26°C) u januaru i februaru 1985. i 1986. godine (Pejkic, Mratinic, 1988). Cvet je zvonolik. Cveta rano i obilno. Samooplodna je. Relativno je otporna prema nepovoljnim vremenskim prilikama u toku cvetanja. Rada dobro i redovno. Potrebno je ranije proredivanje plodova, da ne bi ostali sitni. Plod je sitan do srednje krupan. Blagovremeno proredivanje plodova utice na krupnocu. Prosecna masa je oko 130-140 g, a oblik ploda je izduzeno ovalan. Pokozica je zuckaste boje, sa intenzivnocrvenom dopunskom bojom koja pokriva veci deo povrsine ploda. Meso je belo, relativno cvrsto, socno. Zadovoljavajuceg je ukusa za tako ranu sortu. Godusa je, srednje transportabilnosti i manipulativnosti. Koristi se iskljucivo za stonu potrosnju.


 Springold – Stvorena je u SAD-u (Hortikulturna stanica, Fort Valley, Dzordzija). Na¬stala je visekratnim ukrstanjem: FV [89-14 (Fireglow x Hiley) x Fireglow] x Springtime. U proizvodnji je od 1966. godine. Sazreva sredinom trece dekade juna, priblizno 3 dana posle Springtime, odnosno 29 dana pre Redhavena. Stablo je umereno bujno do bujno. lma srednje dugo biolosko mirovanje (oko 850 casova). Cveta srednje rano i obilno. Cvet je krupan, ruzolik. Samooplodna je. Rada dobro i redovno. Potrebno je proredivati plodove. Relativno je osetljiva prema bakteriozama. Plod je sitan do srednje krupan, okruglastog oblika sa malo izrazenim vrhom. Osnovna zuta boja pokozio, je pokrivena dopunskom intenzivno crvenom bojom na oko 50% povrsine ploda. Meso je zuto, cvrsto, socno, ukusno, kvalitetno. Glodusa je. Manipulativna je i transportabilna. Bolje rezultate daje u toplijim podrugima. U hladnijem podrugu treba birati juzne ekspozicije za njeno gajenje.