Dobrodošli! Rasadnik Savići

Sadnice dunje

Za uspesno gajenje dunje vazne su fizicke i hemijske osobine osobine zemljista. Od fizickih osobina zemljista najvaznije su dubina i struktura zemljista. Zemljiste bi trebalo da ima sto dublji sloj u kojem se razvija korenova mreza dunje. KOren dunje se razlicito razvija u dubinu i sirinu u zavisnosti od tipa podloge. Sto se hemijskih osobina zemljista tice treba izbegavati kisela zemljista. U zemljistu sa jace izrazenom alkalnom reakcijom (pH preko 7) blokiraju se gvozdje i mangan, usled cega se javlja hloroza. Svi nedostaci u pogledu hemijskih osobina zemljista mogu se korigovati dodavanjem organskih i mineralnih djubriva, neutralizacijom kiselih zemljista, kalcifikacijom itd. Nadmorska visina ne utice direktno na sprecavanje gajenja dunje. Ona vise dolazi do izrazaja svojim posrednim delovanjem na temperaturu sredine i na njena kolebanja koje ne pogoduju vecini vrsta vocaka. Polozaji na velikim nadmorskim visinama su manje pogodni za gajenje dunje zbog opasnosti od pojave poznih prolecnih, kao i ranih jesenjih mrazeva i zbog niskih zimskih temperatura. Na velikim nadmorskim visinama plodovi dunje su obicno losijeg kvaliteta a letorasti cesce ne dozrevaju potpuno. Sorte dunje razlicito reaguju na nadmorsku visinu. U nasem klimatskom podrucju dunju ne bi trebalo koercionalno gajiti na vecim visinama od 700 metara jer mogu stradati od mrazeva. Kod nas se dunja najcesce kalemi na podlogu MA ili BA. Rastojanja sadnje ako je kalemljena na tim podloganm su 4×3 metra. Rastojanja zavise i od drugih uslova, primena agro tehnike i uzgojnog oblika.

Uzgojni oblici

  • poboljšana piramidalna kruna
  • kotlasta kruna
  • nepravilna palmeta sa kosim granama
  • vitko vreteno, spindelbuš ili pilar
  • slobodan oblik

Ne postoje pouzdani podaci o rodu dunje vec samo procene. Rod dunje varira a procenjuje se da stablo moze da rodi oko 100 kg.

SORTE DUNJA

Leskovačka dunja – (Spada u sorte jabučastog oblika). Stara domaća sorta, nastala kao spontani sejanac nepoznatog porekla. Prvi put je zapažena u okolini Leskovca, po kome je i dobila ime. Gaji se u zemljama Balkanskog poluostrva i u još nekim zapadnoevropskim zemljama. Smatra se jednom od najkvalitetnijih sorti. Sazreva u prvoj polovini oktobra. Plodovi se dobro drže na grani. Stablo je slabo do srednje bujno, sa jakim i pravim deblom i krunom, koja je u prvih 7-8 godina obrnuto kupasta do okruglasta, a kasnije široko razgranata i prilično gusta. List je sitan, ovalnojajastog oblika, tamnozelene boje. Cvet je srednje krupan, rozikastobeličaste boje. To je pozno cvetna sorta, delimično samooplodna, sa relativno slabom klijavošću polena (prosečno oko 21,4%, Stančević, 1964). Odlično je oplođavaju Vranjska i Pazardžijska dunja, sa po jednim stablom na svakih 15 stabala. U zavisnosti od oprašivača rodnost joj varira od prosečne do odlične. Po Stančeviću (1986) Leskovačku dunju ne treba gajiti u čisto sortnim zasadima, jer će tada njena rodnost biti slaba. Ako se gaji na dubokim, plodnim i umereno vlažnim zemljištima i pravilno neguje, prorodi već u trećoj godini (1-3 kg po stablu) i rađa obilno i redovno. Stablo u petnaestoj godini starosti može da da prinos od preko 100 kg, dok su pojedina stabla gajena pored tekuće vode davala prinos i od 150 kg. Plod je srednje krupan do krupan, prosečne mase oko 300 g. Oblika je okruglastog, odnosno jabukolikog sa relativno glatkom i ravnom površinom na većem delu ploda. U predelu čašice izražena su rebra. Čašicaje mala do srednje velika, potpuno zatvorena, smeštena u srednje dubokom i srednje širokom udubljenju. Peteljka je vrlo kratka (oko pola santimetra), prilično debela, nasađena direktno na mesnati deo, bez izraženog peteljkinog udubljenja. Većina plodova kod peteljke ima bradavičasto proširenje, što je tipično za ovu sortu. Pokožica je tanka, glatka i sjajna, intenzivno do zlatnožute boje. Prekrivena je sitnim sivkastim maljama.

Meso ploda je čvrsto, zbijeno, sitnozrnaste strukture, sočno, kiselkastog osvežavajućeg ukusa, prijatne, vrlo izražene arome. Plod sadrži prosečno oko 14% suve materije, oko 9,5% ukupnih šećera i oko 1,1% ukupnih kiselina. Može da se čuva u običnim skladištima do januara, ne gubeći sočnost, jer nije sklona brzom prozuknjavanju.

Ocena – Odlične je rodnosti i kvaliteta, te je pogodna za sve vidove industrijske prerade u: sokove, slatko, džemove, rakiju izvanredne arome i dr.


Trijumf – Bugarska sorta. Nastala je ukrštanjem Pazardžijske sa Češkom dunjom. Sazreva kasno, u drugoj polovini oktobra. Stablo je umereno bujno, sa jakim deblom i okruglastom krunom. Raz-granatost krune je dobra, kao i obučenost rodnim drvetom. Cveta srednje rano (istovremeno sa Portugalskom dunjom). Ima polen dobre klijavosti. Samobesplodna je. Dobro je oprašuju sorte: Asenica, Portugalska dunja, Trimoncijum i Hemus. Počinje rano da plodonosi i izuzetno dobro i redovno rađa, što potvrđuju i preliminarni rezultati na području beogradskog Podunavlja (Mratinić isar., 2009). Zbog kasnijeg sazrevanja plodova nije pogodna za gajenje na područjima van vinogradarske zone (gde se javljaju rani jesenji mrazevi). Plod je krupan, prosečne mase oko 470 g, zatupasto kruškastog oblika, prave, glatke površine, bez izraženih rebara, sem u delu prema čašici. Pokožica je tanka, glatka, zelenkastožute boje, slabo maljava. Meso je beličastožućkasto, krto, umereno sočno, izrazito nakiselo, prijatne arome, bez prisustva kamenih ćelija, izuzetno dobrog kvaliteta. Plod sadrži oko 14,30% suve materije, 9,36% ukupnih šećera i 1,34% ukupnih kiselina.

Ocena – U običnim uslovima može da se čuva do decembra, bez pojave gorkih pega i prozuklosti ploda. Srednje je transportabilnosti. Plodovi se mogu koristiti kao stono voće i za sve vidove prerade.


Šampion – Poreklom je iz SAD-a. Otkrivena je u državi Njujork kao spontani sejanac nepoznatih roditelja. U proizvodnji je od 1874. godine. Gaji se širom SAD-a, kao i u nekim evropskim zemljama (Francuska, Belgija, Italija, Ru¬munija i dr.). U bivšoj Jugoslaviji nešto više se gajila u Sloveniji i Hrvatskoj, dok se u Srbiji sreće jedino u kolekcijama. Sazreva početkom oktobra, a plodovi se dobro drže na grani. Stablo je bujno, pravog debla, razgranate krune, polupiramidalnog oblika. Nije probirač prema zemljištima i položaj ima. Relativno je osetljiva prema mrazu i patogenima. List je krupan, ovalnog oblika, svetlozelene boje. Krupan je i cvet, beličastoroze boje. Cvetanje je srednje pozno. Izrazito je samooplodna sorta, dobre klijavosti polena. Može da se gaji u jednosortnim zasadima. Prorodi rano, u 3-4. godini, rađa obilno i redovno. Plod je krupan do vrlo krupan, prosečne mase oko 500 g (420-560- 790 g), kruškastog oblika, prilično ravne površine. Čašica je relativno mala, poluotvorena, ređe i otvorena, smeštena u plitkom i rebrastom udubljenju. Čašični listići su srednje krupni, uspravni, tamnosive boje. Peteljka je kratka (6-8 mm), smeštena u uskom, vrlo plitkom, rebrastom udubljenju. Pokožica je tanka i glatka, limunastožute boje, prekrivena sitnim sivkastim maljama.

Meso ploda je žućkastobele boje, fine strukture (sa vrlo malo kamenih ćelija), umereno sočno, kiselkasto-slatkog ukusa, prijatne arome. Odličnog je kvaliteta ploda, što potvrđuje hemijski sastav od 9,37% ukupnih šećera, 1,20% ukupnih kiselina, 0,65% pektina, 0,34% proteina, 0,22% tanina i 21,25 mg% vitamina C (Stančević, 1986).  Semena kućica je srednje velika, eliptičnog oblika, smeštena u delu bliže čašici. U zatvorenim komoricama nalazi se po desetak srednje krupnih semenki, braon boje. Ocena – Vrlo rodna sorta, dobrog kvaliteta ploda, pogodna za sve vidove prerade. Može da se gaji u ekološki manje povoljnim uslovima za dunju.


Vranjska dunja – Stara domaća sorta nepoznatog porekla. S obzirom da se ovoj sorti u nekim starim spisima pripisivao sinonim konstantinopoljska, pretpostavlja se da su je u naše krajeve doneli Turci. Sadašnje ime se pominje u katalozima sadnog materijala od pre 100 godina, a verovatno ga je dobila po tome što je masovno gajena na širem području Vranja. U ostalim delovima Srbije, u narodu je poznata i pod nazivom .Dunjac”. Sporadično se gaji i u drugim zemljama proizvođačima dunje. Sazreva krajem septembra ili početkom oktobra. Zbog velike krupnoće, plodovi su skloni otpadanju. Stablo je bujno, robustno visoko (do 5 m), pravog debi a i razgranate krune, okruglastog oblika. Skeletne grane su joj duge i snažne, polu-uspravnog porasta. Veoma je dugovečna (može da doživi starost od 70 i više godina). Lišće je vrlo krupno, eliptičnog oblika, svetlo zelene boje. Cvet je takođe vrlo krupan, rozikastobele boje. Cveta rano, ima polen dobre klijavosti, prosečno oko 62,2% (Stančević, 1986). To je izrazito samo opio dna sorta, te može da se gaji u čistim jednosortnim zasadi ma ili kao pojedinačno stablo na okućnicama. Prorodi u trećoj godini, rađa obilno i redovno. Po Stančeviću (1986), stabla u punoj rodnosti (između 10 i 20 godine starosti) daju prinose od 80-120 kg. Plod je krupan do vrlo krupan, prosečne mase oko 400 g (240-400- 600 g). Oblik ploda je izdužen, kruškast, površina neravna i gukasta, a u delu prema čašici i rebrasta. Čašica je srednje velika, uspravnih, zbijenih listića. Smeštena je u relativno velikom i rebrastom udubljenju. Peteljka je vrlo kratka, srednje debela, najčešće povijena u stranu. Peteljkino udubljenje je plitko, te je peteljka često nasađena na vrhu ploda.


Erevani – (Spada u sorte jabučastog oblika). Jermenska sorta, nastala ukrštanjem lokalne sorte Erevani 12 (Kruškolika slatka) i Anuš (Jabukolika slatka). Sazreva početkom oktobra. Stablo je srednje bujno, obrnuto piramidalnog oblika krune, koja je retka do srednje gusta. Relativno je otporna prema zimskim mrazevima. Dobre je rodnosti. Plod je srednje krupan, prosečne mase oko 270-340 g, pravilnog jabukolikog oblika, sa izraženim suženjem u predelu peteljke i rebrima u predelu čašice. Površina ploda je relativno ravna. Pokožica je tanka, nežna, glatka, zlatnožute boje, sa izraženim maljama. Meso ploda je svetlokremaste boje, čvrsto, srednje sočno, kiselkastoslatkastog ukusa. Sadrži prosečno oko 8,4% ukupnih šećera i 0,9% kiselina. Plod može da se koristi za sve vidove prerade (Gabrieljan-Beketovskaja, 1968).


Megrinka – (Spada u sorte jabučastog oblika). Jermenska sorta, nastala slobodnim oprašivanjem lokalne sorte Megrii Pauni. Sazreva početkom oktobra. Stablo je slabe bujnosti, obrnuto široko piramidalnog oblika krune. počinje da plodonosi u 2-3. godini posle sadnje. Rodnosti je obilne i redovne. Plod je srednje krupan, prosečne mase oko 230-320 g, jabukolikog oblika, malo suženog u predelu peteljke. Površina ploda je slabo rebrasta. Pokožica je tanka, nežna, glatka, sa sitnim zelenkastim maljama. Meso ploda je beličastokremaste boje, sočno, kiselo-slatkog ukusa, bez izražene trpkosti, ali vrlo izražene arome. Sadrži prosečno oko 9,1% šećera, 0,9% kiselina i oko 0,2% tanina (Gabrieljan-Beketovskaja, 1968). Plodovi su pogodni za sve namene (za potrošnju u svežem stanju i za preradu).


Sergini – (Spada u sorte jabučastog oblika). Jermenska sorta, nastala slobodnim oprašivanjem lokalne sorte Megrii 2 (Jabukolika kisela). Sazreva u drugoj polovini do kraja septembra. Stablo je vrlo bujno, široko okruglaste krune, visećih grana. U plodonošenje stupa rano. Plod je srednje krupan, mase 200-320 g, jabukolikog oblika. Površina ploda je rebrasta. Pokožica je tanka, nežna, žućkastozelenkaste boje, sa izraženim sivkastim maljama. Relativno je osetljiva prema gorkim pegama, koje su zelenkastobraon boje.


Arakseni – (Spada u sorte jabučastog oblika). Jerrnenska sorta dunje. Nastala je slobodnim oprašivanjem lokalne sorte Arevik, koja se gaji u Megrinskom rejonu (Gabrieljan-Beketovskaja, 1968). Sazreva krajem septembra. Stablo je široko rastresite krune, povijenih grana. Počinje da plodonosi u 2-3. godini posle sadnje. Plod je srednje krupan do krupan, jabukolikog oblika, sa izraženim re-brima u predelu čašice. Pokožica je tanka, glatka, mat, svetložute boje, sa izraženim maljama i malom količinom pega. Meso je mekano, srednje zrnaste strukture, svetlokremaste boje, vrlo nežno, sočno, izrazito slatkog ukusa (sadrži prosečno oko 9,8% šećera) sa prijatnom kiselošću (0,7% kiselina) i jakom aromom. Plodovi su ukusni za upotrebu u svežem stanju, a mogu se koristiti za sve vidove prerade. Meso ploda je kremasto, rastresito, nežno, sočno. Slatko-kiselkastog ukusa bez trpkosti. Sadrži prosečno oko 9,47% šećera, 0,8% kiselina i 0,1% tanina (Gabrieljan-Beketovskaja, 1968). Plodovi su pogodni za potrošnju u svežem stanju i za sve vidove prerade.


Južanka – (Spada u sorte jabučastog oblika). Moldavska sorta dunje, nastala ukrštanjem sorti Champion i Kirovobad-skaja (Gribova, 1988). Sazreva krajem septembra u uslovima Moldavije. Stablo je srednje bujno, okrugle krune. Počinje da rađa u trećoj godini, umerene je rodnosti (od 13-30 tiha). Plod je srednje krupan, prosečne mase oko 260 g, okruglog oblika, glatke površine ploda, zlatnožute pokožice. Meso ploda je srednje čvrsto, bledokremaste boje, sitno zrnaste strukture, sočno, kiselkasto-slatkastog ukusa. Odlična sorta za preradu.


Muskatnaja – (Spada u sorte jabučastog oblika). Sazreva u uslovima Krima krajem septembra-početkom oktobra. Stablo je umereno bujno do bujno. Počinje sa plodonošenjem u 4-5. godini posle sadnje. U sedmoj godini postiže prinos od 7-10 tIha. Plod je jabukolikog oblika, sa relativno glatkom površinom ploda. U predelu čašice su naznačena rebra, čašično udubljenje je duboko, a čašica zatvorena. Pokožica je žućkastozelenkaste boje, prekrivena maljama. Meso ploda je kremžućkasto. Sadrži oko 7,89% ukupnih šećera i oko 1,02% Ukupnih kiselina. U običnim uslovima plod može da se čuva 60-65 dana.


Van deman – (Spada u sorte jabučastog oblika). Poreklom je iz SAD-a. Nastala je ukrštanjem sorte Orange sa Portugalskom dunjom. Sazreva početkom oktobra. Stablo je umereno bujno, prilično razgranate krune. Izrazito je samoo-plodna. Rađa redovno i obilno. Plod je krupan, jabukolikog oblika, sa pokožicom slamastožute boje. Meso ploda je bledožućkasto, krto, prilično sočno, kiselkastog ukusa, prijatne arome. Ocena – Plodovi se mogu u običnim uslovima čuvati do januara. Dobra je za sve vidove prerade.


De husi – (Spada u sorte jabučastog oblika). Poreklom je iz Rumunije. Nastala je kao spontani sejanac nepoznatih roditelja. Sazreva krajem oktobra. Stablo je bujno i dugovečno. Otporno je prema ekološkim stresovi ma (mrazu i suši). Rano prorodi i rađa obilno i redovno. Plod je krupan, jabučastog do zatupasto cilindričnog oblika, zlatnožute boje pokožice. Meso ploda je bledožuto, umereno sočno, vinastog ukusa, prijatne arome, bez prisustva kamenih ćelija. Ocena – Plodovi mogu da se čuvaju u običnim skladištima do februara, a pogodni su za sve vidove prerade.


Artur kolbi – (Spada u sorte jabučastog oblika). Poreklom je iz SAD-a. Nastala je ukrštanjem vrsta Chaenomelis lagenaria i Cydoniajaponica. Uvedena je u proizvodnju 1961. godine. Sazreva krajem septembra. Stablo je slabo do srednje bujno, naj veće visine do 5 m. Cvet je krupan, svetlocrvene boje. Samooplodna je. Rano prorodi i rađa obilno. Plod je krupan, okruglastog oblika, zelenkastožute boje pokožice. Meso ploda je krto, sočno, slatko-nakiselog ukusa, sa izraženom aromom. Ocena – Plod se uglavnom koristi za potrošnju u svežem stanju, kao stono voće. Koristi se i kao dekorativna – parkovska biljka.


Ruska ruža – (Spada u sorte jabučastog oblika). Poreklom je iz Rusije, gde je pronađena kao spontani sejanac nepoznatih roditelja. Kod nas je introdukovana i nalazi se samo u kolekcijama. Sazreva u prvoj polovini oktobra, u isto vreme kao Leskovačka dunja. Plodovi se na grani odlično drže. Stablo je srednje bujno do bujno, pravog debla i srednje razgranate krune, jakih grana koje su dobro obrasle rodnim drvetom. Cveta srednje rano. Prorodi u trećoj godini i obilno rađa svake godine. Plod je sitan do srednje krupan, prosečne mase oko 140 g (90-130-210), okruglastog do okruglasto čigrastog oblika, sa najširim srednjim delom i glatkom površinom. Čašica je mala do srednje velika, smeštena u srednje dubokom i blago rebrastom udubljenju, tamnožute boje. Ima izražene krupne šiljate čašične listiće. Peteljka je kratka, smeštena u srednje dubokom i rebrastom udubljenju. Pokožica je tanka, glatka, sjajna, limunastožute do slamastožute, privlačne boje. Meso ploda je čvrsto, sočno, žućkaste boje, kiselkasto-slatkastog ukusa, prijatne arome. Može se koristiti za konzum u svežem stanju, a dobar kvalitet i svežinu plod zadržava dugo (do sredine marta) i ne smežurava. Semena kućica je zatvorena i u odnosu na plod je mala. Smeštena je bliže čašičnom delu ploda. U zatvorenim komoricama nalazi se po desetak semenki. Ocena – Ruska ruža je izuzetno kvalitetna sorta (bolja od Leskovačke dunje). Može da se koristi kao stona sorta i za sve vidove prerade. Jedini nedostatak bi joj mogao biti nešto manja krupnoća ploda.


Rdjasta dunja – (Spada u sorte jabučastog oblika). Poreklom je iz Rumunije, a otkrivenaje kao spontani sejanac na području delte Dunava, gde je vrlo zastupljena. Sazreva i bere se u prvoj polovini oktobra. Na stablu se dobro drži. Stablo je bujno do vrlo bujno, pravog, jakog debla, razgranate krune, koje je u mladalačkom periodu piramidalnog oblika i srednje gusto. Ovo je dugovečna sorta, otporna prema mrazu, bolestima i štetočinama. Rodnosti je obilne i redovne. Plod je srednje krupan do krupan, prosečne mase oko 310 g (240-300- 420), okruglastog ili čigrastog oblika, sa najvećom širinom na sredini ploda. Površina ploda je glatka, sa slabo izraženim rebrima. Čašica je mala i zatvorena, smeštena u relativno malom okruglasto levkastom udubljenju. Peteljka je mala, nasađena na mali mesnati izraštaj. U predelu čašice i peteljke javljaju se rebra. Pokožica je tanka, glatka i sjajna, lepe narandžastožute boje, prekrivena finim maljama. Meso ploda je krto, osrednje sočno, sa prisustvom kamenih ćelija, žućkasto bele boje, kiselkasto-slatkog ukusa, prijatne arome. Plod sadrži oko 11% ukupnih šećera, 1,19% ukupnih kiseli na, 0,39% celuloze i oko 0,64% pektina (Stančević, 1986.). Semena kućica je relativno mala i zatvorena, jajastog oblika, smeštena najčešće u središnjem delu ploda. Komorice su takođe sitne do srednje krup¬ne i zatvorene, kao i seme oštrog vrha, svetlomrke boje. Ocena – Ova sorta ima više dobrih osobina, pre svega obilnu i redovnu rodnost, otpornost prema ekološkim i patogenim stresovima, dobre organoleptičke osobine i kvalitet mesa, zbog čega je pogodna za različite vidove prerade.


Češka dunja – (Spada u sorte jabučastog oblika). Nepoznatog je porekla, iako bi se po imenu reklo da je iz Češke (Stančević, 1986). Pod ovim imenom se sreće u pomologijama Bugarske, Čehoslovačke i bivšeg SSSR-a. Novija istraživanja u Češkoj lokalnu sortu sličnih osobina opisuju pod imenom Bzenecka (Tetera isar., 2006). Kod nas se može sresti samo u nekim kolekcijama. Sazreva rano, u našim uslovima već krajem septembra. Plodovi se na grani dobro drže, ali se pri berbi plodovima mora pažljivo rukovati jer su osetljivi na uboje. Stablo je vrlo bujno i robusno i može dostići visinu do 5,5 m, a širinu do 7 m. Kruna je široka, retka do srednje gusta, sa ramenim granama koje iako duge i srednje debele nisu oborene ka zemlji. Lišće je sitno do srednje krupno, kožasto, debelo, jajastog ili obrnuto jajastog oblika, tamnozelene boje, sa naličja prekriveno sitnim maljama. Cvet je krupan, rozikastobele boje. Cveta rano, u vreme cvetanja Vranjske dunje. Ima polen dobre klijavosti (76,4%). Delimično je samooplodna, te mora da se gaji uz sorte oprašivača. Zbog izražene bujnosti nešto kasnije prorodi (u 4. ili 5. godini), a kasnije rađa obilno i redovno. Po Stančeviću (1986), ova sorta u punoj rodnosti daje prosečne prinose od 80 kg po stablu ili 40 tiha. Plod je krupan do vrlo krupan, prosečne mase oko 390 g, okruglasto cilindričnog, ujednačenog oblika. Ima izražena rebra u predelu peteljke i čašice. Peteljke nema, već je plod nasađen na grančicu. Čašica je srednje velika i zatvorena. Smeštena je u dubokom i asimetričnom rebrastom udubljenju. Čašični listići su srednje krupni, izduženi, tamno sive boje, prekriveni sitnim maljama. Pokožica je tanka, glatka i masna, zelenkastožute do žute boje, prekrivena žućkastim maljama. Meso ploda je čvrsto, krto, srednje sočno, kiselkastog ukusa, prijatne arome, bez izraženih kamenih ćelija, dobrog kvaliteta. Semena kućica je mala, okrugla sta, zatvorenih komorica, smeštena u središnjem delu ploda. Semenke su srednje krupne, izduženog oblika, šiljatog vrha, svetlomrke boje. Ocena – Pogodna je za sve vidove prerade, zbog relativno glatke površi¬ne, lako se ljušti, a radman ploda je visok zahvaljujući maloj semenoj kućici. Nedostatak bi joj bio relativno brza promena boje pokožice, zbog čega gubi na privlačnosti.


Pazardžijska – (Spada u sorte jabučastog oblika). Poreklom je iz Bugarske. Nastala je kao sejanac nepoznatih roditelja. Pronašao ju je rasadničar Ivan Trpomanov u jednom dvorištu u Pazardžiku, po kome i nosi ime. Gaji se u Bugarskoj u dolini reke Marice i sporadično kod nas, u istočnoj Srbiji. Sazreva početkom do polovine oktobra, u isto vreme kad i Leskovačka dunja. Stablo je bujno u prvim godinama porasta, dok u periodu pune rodnosti ima umerenu bujnost. Pravog je i jakog debla i široke, prilično guste krune, dugih tankih skeletnih i poluskeletnih grana. Lišće je sitno, srednje debelo, kožasto, glatko, ovalno jajastog oblika i tamnozelene boje. Cvet je krupan, bledorozikaste boje. Cvetanje je pozno (u vreme Leskovačke dunje). Ima relativno dobru klijavost pol ena 54,2% (Stančević, 1986). Samobesplodna je, te se mora gajiti uz prisustvo oprašivača (Leskovačka, Plovdivska, Berieckova dunja i dr.). Rano prorodi (u drugoj ili trećoj godini), rađa obilno (obilnije od Leskovačke dunje) i redovno. Plodovi se dobro drže na grani. Plod je krupan, prosečne mase oko 330 g, okruglastog do okruglasto kupastog oblika. Površina ploda je prilično glatka, sem u delu prema čašici, gde se javljaju rebra. Čašica je zatvorena, mala do srednje velika, smeštena u dubokom i srednje širokom udubljenju. Peteljka nije izražena, a peteljkino udubljenje je srednje duboko, sajasno izraženim rebrima. Pokožica je tanka i glatka, žute ili zelenkastožute boje, prekrivena sivkastožućkastim maljama. Meso ploda je krto, srednje sočno, slatko nakiselog ukusa, slabo izražene arome i bez izražen ih kamenih ćelija, zbog čega je prijatna za jelo i u svežem stanju. Plod je vrlo dobrog kvaliteta, može da se čuva do januara, kada počinje da prozuknjava. Semena kućica je mala, smeštena u središnjem delu ploda, izduženo lukovičastog oblika. Komorice su srednje velike i zatvorene, i u svakoj se nalazi po desetak semenki, koje su srednje krupne, tamnomrke boje.Ocena – Odlične je rodnosti, solidnog kvaliteta ploda, koji je pogodan za sve vidove prerade, a može da se koristi i kao stona sorta. Stančević (1986) je preporučuje kao oprašivač za Leskovačku dunju (umesto Vranjske), sa 20% zastupljenosti u zasadu.