Sadnice jabuke

Za uspešno gajenje jabuke vrlo su važne fizičke osobine zemljšta, najvažnije su: Dubina, struktura i mehanicki sastav zemljišta. Treba imati u vidu da se koren jabuke različito razvija u dubinu i širinu u zavisnosti od podloge. Za proizvodnju jabuke najbolja su ilovičasta zemljišta, jer imaju povoljan vodni, vazdušni i toplotni režim i sadrže dovoljno hranljivih supstanci. Od posebnog su značaja za jabuku zastupjenost fosfora, kalijuma, kalcijuma, magnezijuma u zemljištu i humusa kao izvora azota. Za jabuku su najpovoljnija slabo kisela zemljišta cija pH vrednost iznosiizmedu 5,5 i 7,0. Ako je pH manja od 4,5 zemljište je suviše kiselo za jabuku.

Plod jabuke sadrži oko 86% vode, pa je razumljivo zašto su za obilan rod i dobar kvalitet ploda neophodne velike količine vode. U nedostatku vode plodovi se teško zameću i lako otpadaju, cvetni pupoljci se teže obrazuju, vegetativni prirast je slabiji, a rezerve hranljivih supstanci su manje, pa su oštecenja od mrazeva veca. Višak vode u zemljištu može da bude štetan. U takvim uslovima zbog nedostatka kiseonika može da dodje do gušenja (asfiksije) korena.

  Vetrovite položaje treba izbegavati pri podizanju zasada jabuke. Ako se to ipak čini, onda treba koristiti generativne podloge i nisko deblo. Vetrovi u periodu vegetacije isušuju zemljište i zeljaste delove jabuke. Vetar pojacava transpiraciju za 2 do 6 puta. Lišće može da bude oprljeno a pri pojavi toplog i suvog vetra mogu i delovi vocke da se osuše.

  Dužina života raznih sorti i podloga jabuke razlicita je. Stare domace sorte jabuke na divljoj jabuci, naročito ako je kalemljenje obavljeno visoko mogu da dožive starost i preko 100 godina. Dužina života jabuke na vegetativnim podlogama znatno je kraća. Sorte jabuke na slabo bujnim podlogama koriste se u proizvodnji od 20 do 25 godina.


 Vizajka - Stara je sorta nepoznatog porekla. U Metohiji (Istok - Djurakovac - Dečani - Djakovica) bila je zastupljena u sortimentu jabuke oko 30%, ali je danas njeno učešće znatno manje. Nove, bolje sorte je potiskuju. 

Bere se početkom oktobra, a čuva do maja. 

Vizajka je bujna i dugovečna. Deblo je pravo i glatko. Kora debi a puca po dužini, što je karakteristika sorte. Kruna je u mladosti piramidalna, a u punoj rodnosti postaje širokopiramidalna. Grane su krte i često se lome. 

Vizajka dobro podnosi skeletoidna zemljišta i vetrovite položaje. Otporna je prema zimskim mrazevima, a osetljiva prema prouzrokovaču čadjave krastavosti (Venturia inaequazrs). 

Srazmerno rano prorodi. Rađa obilno. Sklona je alternativnom rađanju. 

Plod je srednje krupan (140 g), zarubljenokupast. Pokožica je tanka, glatka i sjajna, a osnovna zelenkastožuta boja je prelivena rumenilom s crvenim prugama. Meso je beličasto, kiselo, skromnog kvaliteta. Plod nije za stonu upotrebu, a može se koristiti kao sirovina za industrijsku preradu.


 Petrovača - Nepoznatog je porekla. Sporadično se sreće u mnogim jabučarskim područjima naše zemlje, a naročito u Pomoravlju. 

Sazreva početkom jula. Stablo je bujno. Kruna je širokopiramidalna. Petrovača je relativno otporna prema prouzrokovačima bolesti. 

Plod je vrlo sitan (oko 40 g), loptastokupast. Pokožica je tanka, slamastožuta, a sa sunčane strane prošarana rumenilom. Meso je belo, dosta slatko. Rana je sto na sorta jabuke. 

Kvalitet ploda petrovače zaostaje za novim, boljim ranim sortama jabuke, pa postepeno iščezava. 


 Tetovka - Tetovka je stara sorta jabuke iz okoline Tetova. Rasprostranjena je u Makedoniji, Metohiji, zapadnoj Srbiji. 

Bere se u oktobru, a za upotrebu je pogodna od novembra. Srednje je bujna i dugovečna sorta sa okruglastom gustom krunom, koja se pod teretom roda nešto razvede.

Cveta izuzetno kasno, obično krajem aprila ili početkom maja. Cvetanje traje 10 do 17 dana. Diploidna je sorta sa izobiljem kvalitetnog polena. Dobri su joj oprašivači jonatan, delišes, ajdared i greni smit. Osetljiva je prema čadjavoj krastavosti, a otporna prema pepelnici. Kasno prorodi, na sejancu tek posle 9 do 10 godina.

Radja periodično (alternativno), ali vrlo obilno (voćke stare 25 - 35 godina i u povoljnim uslovima daju po 700-800 kg). 

Plod je krupan (oko 170 g), zarubljenokupast, s najvećom širinom na sredini ploda. Peteljka je kratka i debela. Pokožica ploda je tanka, glatka s voštanom prevlakom, masna.

Osnovna boja je zelenkasta, a kada sazri postaje slama-stožuta, sa sunčane strane obojena tamnocrveno. Po celoj površini ploda ima beličaste i sivordjaste tačkice. 

Meso je belo, krto, osrednje sočno, slatko, prijatnog mirisa, bez dovoljno kiseline. 


 Pećka šerbetka - Pod imenom šerbetka u Methiji se gaji više sorti, koje pored toga što su vrlo rodne, imaju veoma slatke plodove, pa su po tome dobile ime. 

Pećka šerbetka sazreva u septembru, a za potrošnju u svežem stanju dospeva sredinom oktobra. Srednje je bujna do bujna, dobro uspeva skoro na svakom zemljištu i položaju. Kruna je široka, retka i razgranata. Grane se pod težinom roda ne lome, ali se savijaju do zemlje. Cveta srednje rano. Ima polen dobre klijavosti i cvet je dosta otporan prema niskim temperaturama. Rano prorodi i radja redovno i vrlo obilno. 

Plod je srednje krupan (prosečno 130 g), izduženoovalnog oblika, nalik na delišes. Po površini je neravan, jer ima 6 ispoljenih rebara koja se protežu od čašice do peteljke. Pokožica je sjajna, osnovne boje slamastožute, preko koje je, sa sunčane strane, prelivena svetlo crvenim prugama. Meso ploda je belo, sočno, slatko, skoro bez imalo kiseline, vrlo prijatnog mirisa. 


 Senabija - Senabija je odomaćena sorta, verovatno poreklom iz Male Azije. Rasprostranjena je u slivu Zapadne Morave i Moravice, u Metohiji, Sandžaku. 

Sazreva u prvoj polovini oktobra, a čuva se pod običnim uslovima do marta, a u hladnjači i do juna. Ima nekoliko tipova ove sorte (mutanti), a najrasprostranjenije su obična senabija i djulabija. 

Vrlo je bujna sorta, s krunom koja je u mladosti veoma uska, sa uspravnim granama. Kada prorodi kruna se otvara i širi. Cveta veoma kasno, što je pozitivna osobina. Diploidna je sorta, s dobrim polenom, klijavosti preko 70%. Kasno prorodi (u 8. do 10. godini), vrlo je rodna, ali je sklona alternativnom radjanju. 

Plod je srednje krupan, okrugla st do malo kupasto izdužen, pokožica je zelena, sa sunčane strane posuta crvenim tačkicama. Ima jak sivkasti pepeljak. 

Meso je belo, nedovoljno sočno, slatko i prijatne arome. Plodovi vrlo dobro podnose transport. 

Otporna je prema zimskim mrazevima. Prolećni mrazevi joj ne pričinjavaju štetu, jer cveta veoma kasno, pa je pogodna za uslove planinske klime. Plod se dobro drži na grani. Relativno je otporna prema pepelnici (Podosphaera leucotricha) i čađavoj krastavosti (Venturia inaequalis). 


 Kolačara je nepoznatog porekla. Kod nas je rasprostranjena u svim jabučarskim rejonima. Gaji se u Madjarskoj, Češkoj, Slovačkoj, Bugarskoj i u drugim balkanskim zemljama. 

Bere se polovinom oktobra, za jelo je pogodna u novembru, čuva se do aprila. Upotrebljava se kao stono voće i za industrijsku preradu. 

Bujna je i dugovečna sorta i dostiže velike dimenzije. Kruna je razvijena. Cveta srednje rano. Triploidna je, s polenom slabe klijavosti i ne može oplodjivati druge sorte. Dobro je oprašuju jonatan, delišes i budimka. Rodnost joj je neujednačena i pokazuje tendenciju ka alternativnom radjanju. U povoljnim uslovima plod je krupan, a u nepovoljnim ostaje sitan. Plod je pljosnat, često asimetričan, od čašice se pružaju rebra koja su najčešće plitka i široka. 

Uspeva na raznim položaj ima i na većim nadmorskim visinama, ali ako ima dovoljno vlage i svetlosti. Veoma je osetljiva na čadjavu krastavost. Sve je više potiskuju bolje sorte i skoro da se više ne podižu zasadi s ovom sortom. 


ŠumatovkaŠumatovka je naša domaća sorta nepoznatog porekla. Rasprostranjena je u mnogim krajevima Srbije, a naročito u Negotinskoj Krajini, Vranjskoj kotlini, Toplici, srednjem Pomoravlju, na Kosovu i u Metohiji. Deblo je jako, s izrazitom piramidalnom krunom, s gustim i prilično dugim snažnim granama. Diploidna je sorta i ima polen dobre klijavosti. Cveta srednje rano. Prorodi u 5. i 6. godini po sadjenju, radja obilno i redovno, skoro svake godine. Stablo 

od 20 godina starosti prosečno rodi po 500 kg, a stabla od 30 godina i do 800 kg. Sazreva krajem oktobra, kada se i bere. Plodovi su pogodni za upotrebu u svežem stanju tek u januaru, a čuvaju se veoma dugo (do jula), što je doprinelo njenom rasprostranjenju u nekim krajevima naše zemlje. 

Bujna je i otporna prema bolestima i štetočinama. Dobro podnosi oštre zime, niske temperature, letnju sušu i česte i jake vetrove, pri čemu joj plodovi ne otpadaju. Nije probirljiva kada je reč o zemljištu, položaju i nadmorskoj visini. 

Plod je sitan do srednje krupan, prosečne mase 80 g, cilindričnog oblika. Po-kožica ploda je tanka, glatka i sjajna. Osnovna boja je zeleno-žuta, prekrivena svetlocrvenom bojom, a sa sunčane strane tamnocrvena. Stajanjern, pokožica postaje "masna', što omogućava duže čuvanje. Meso ploda je posle berbe čvrsto i žilavo, a posle januara krto i sočno. Boje je beličaste, s mestimičnim zelenkastožutim vlaknima. Ukusa je kiselo-slatkog i prijatne arome. Plod je slabog kvaliteta.


BudimkaBudimka je naša domaća sorta.

Pretpostavlja se da je doneta sa Istoka. Najviše je rasprostranjena u slivu reke Moravice i Ibra, a ima je i u ostalim našim krajevima. Budimka je dugovečna sorta, najbolje joj odgovaraju brdskoplaninska područja, plodna, laka i umereno vlažna zemljišta. Otporna je prema zimskim i poznim prolećnim mrazevima. Relativno je otporna prema prouzrokovaču čadjave krastavosti i pepelnice. Bere se sredinom oktobra, a za jelo je dobra u decembru. Stablo je snažno, s razvijenom krunom velike nosivosti i do stupanja u rod raste piramidalno.

Bujna je i diploidna sorta. Dobro oprašuje druge sorte, a nju dobro oprašuju jonatan, ružičasti i zlatni delišes. Kasno prorodi, tek u 10 godini, a kada prorodi radja vrlo obilno i redovno. Stablo od 20 godina starosti može da donese 250 do 350 kg plodova. Plod je srednje krupan, okruglastoloptast. Pokožica ploda je zelenkastožućkasta, a sa sunčane strane bledoružičasta. 

Meso je beličasto, čvrsto, slatko i pomalo nakiselo. Koristi se za industrijsku preradu, a u manjoj meri i za stonu upotrebu.


Greni smitGreni smit je stara australijska sorta (otkrivena oko 1868. god.) koja je od 1952. godine počela da se razmnožava pod ovim imenom.

Sazreva sredinom oktobra, a plodovi u hladnjači mogu da se čuvaju do kraja maja.

Cveta srednje pozno i relativno je otporna prema prouzrokovačima pepelnice (Podosphaera leucotricha) i čađave krastavosti (Venturia inaequalis).

Relativno je otporna prema Erwinia amylovora. Rano počinje da radja, a zatim radja obilno i redovno. Dobri rezultati postižu se na slabo bujnim vegetativnim podlogama (M 9, M 27). Diploidna je i bujna sorta. Dobro je oprašuju zlatni delišes, jonatan i ajdared. Plod je dosta krupan, velike specifične težine, kupasto izdužen. Pokožica ploda je zelena. Meso je čvrsto, sočno, beličasto, slatkonakiselo, osrednjeg kvaliteta. Ukus ploda se poboljšava čuvanjem. 

U toku poslednjih godina oseća se potražnja za plodovima greni smita u Zapadnoj Evropi (Britanija, Francuska, Nemačka), pa i kod nas.


MucuStvoren je u Japanu ukrštanjem zlatnog delišesa i Ina, a u proizvodnji je od 1950. godine. Gaji se u Japanu, SAD, Italiji, Britaniji i Bugarskoj, a kod nas tek u poslednje vreme nešto više.

Stablo je bujno s široko piramidalnom krunom. Triploidna je sorta sa slabim polenom, te ne može poslužiti za oprašivanje druge sorte. Dobro ga oprašuju džems griv, jonatan, gloster, ajdared i greni smit. Polen zlatnog delišesa ne može da ga oplo di (jer je matična sorta). 

Cveta srednje pozno. Osetljiv je prema zimskim mrazevima. Rano prorodi, dobro i redovno radja. Osetljiv je prema čadjavoj krastavosti, a dosta otporan prema pepelnici. 

Plod je krupan (150 do 350 g), velike specifičn,e težine, dobro se drži na grani. Pokožica ploda je žuto-zelena sa ili bez rdjaste prevlake. Meso je čvrsto i sočno, dobro se čuva u skladištu. 


ČadelČadel je zimska sorta jabuke, stvorena u Institutu za voćarstvo u Čačku. Roditelji su zlatni delišes i jonatan. Stablo je srednje bujno. Pogodan je za gustu sadnju. Dobri rezultati postižu se na slabo bujnim vegetativnim podlogama (M 9, M 27).

Rano prorodi i dobro i redovno radja. Relativno je otporna prema prouzrokovačima pepelnice (Podosphaera leucotricha) i čadjave krastavosti (Venturia inaequalis).

Sazreva krajem septembra, a u hladnjačama plodovi mogu da se čuvaju do aprila. Plod je krupan (250 g), loptastokupast. Osnovna boja pokožice ploda je žuto-zelena, a dopunska svetlo crvena, prugasto rasporedjena i pokriva do 60% površine ploda. 

Meso je žućkasto, čvrsto, vinasto nakiselo i aromatično, odličnog kvaliteta. 


GlosterGloster je stvoren u Nemačkoj 1969. godine, a roditelji su Glockenapfel x Ri-čared. Sazreva u drugoj polovini septembra, a u hladnjači plodovi mogu da se čuvaju do aprila. Stablo je bujno sa uskopiramidalnom krunom, slično ričaredu. Osnovne grane rastu pod oštrim uglom, pa se javljaju odredjene teškoće pri obrazovanju željenog oblika krune. Dobri rezultati postižu se na slabo bujnim vegetativnim podlogama (M 9, M 27).

Otporan je prema prouzrokovaču pepelnice (Podosphaera leucotricha), a osetljiv prema prouzrokovaču čadjave krastavosti (Venturia inaequalis). Diploidna je sorta. Cveta srednje rano do srednje pozno i cvetanje traje dugo (20 do 25 dana). Dobro ga oprašuju džems griv, zlatni i ružičasti delišes, melroz i greni smit.

Na bujnim podlogama kasnije prorodi. Kad prorodi radja obilno i redovno. Na slabo bujnim vegetativnim podlogama pogodan je za gustu sadnju. 

Plod je krupan (170 do 250 g), blago rebrast i zarubljenokupast. Pokožica ploda je debela, glatka, osnovna svetlozelena boja prekrivena je difuznim crvenilom čiji intenzitet zavisi od jačine osvetljenosti. Meso je bledožuto, sočno, slatko ili malo kiselo, nema neku naročitu aromu.


RičaredPoreklom je iz SAD. To je mutant crvenog delišesa.

Diploidna je i bujna sorta. Cveta srednje rano i osetljiv je prema mrazevima.

U vinogradarskoj zoni i na slabo bujnim vegetativnim podlogama (M 9, M 27) postižu se dobri rezultati.

Dobro ga oprašuju melroz, ajdared, zlatni delišes, greni smit i jonatan. Otporan je prema prouzrokovaču pepelnice (Podosphaera leucotricha), a osetljiv prema prouzrokovaču čađave krastavosti (Venturia inaequalis).

Plodovi sazrevaju krajem septembra a u hladnjači se mogu čuvati do kraja marta. Kao bujna sorta kasno prorodi, a kada prorodi radja redovno i umereno. Plod je krupan, rebrast i zarubljeno kupast.

Osnovna bledožuta boja pokožice prekrivena je crvenilom. Meso je žućkasto, sočno, čvrsto, slatko i aromatično.


MelrozeNastala je ukrštanjem jonatana i ružičastog delišesa 1937, godine u SAD, država Ohajo.

U proizvodnji je od 1944. godine. Plodovi sazrevaju krajem septembra, a u hladnjači mogu da se čuvaju do maja. Stablo je bujno, pa se bolji rezultati postižu na slabo bujnim vegetativnim podlogama (M 9, M 27).

Diploidna je sorta i cveta srednje pozno. Radja redovno i obilno.

Dobro je oprašuju ajdared i zlatni delišes, ali je ne mogu oploditi ružičasti delišes i jonatan (roditelji). Relativno je otporna prema prouzrokovaču čađave krastavosti (Venturia inaequalis) i pepelnice (Podosphaera leucotricha).

Plod je krupan, izduženokolačast i malo rebrast. Pokožica ploda je debela, osnovna žuto-zelena boja prekrivena je crvenom. Meso je bledožuto, čvrsto, sočno, slatkonakiselo, aromatično i vrlo prijatnog ukusa.


AjdaredPoreklom je iz SAD, gde je stvoren u eksperimentalnoj voćarskoj stanici u državi Ajdaho ukrštanjem jonatana i vagnera, 1935. godine, a u proizvodnji je od 1942. godine.

Slabo je bujna diploidna sorta. Sazreva krajem septembra a plodovi se u hladnjači čuvaju do kraja maja.

Pogodan je za gajenje u gustim zasadima. Na plodnom zemljištu treba ga kalemiti na slabo bujnim vegetativnim podlogama (M 26, MM 106). Cveta srednje rano i osetljiv je na pozne prolećne i rane jesenje mrazeve.

Dobar je oprašivač, a njega dobro oprašuju melroz, zlatni delišes i greni smit. Plod je krupan, sličniji vagneru nego jonatanu, spljošteno-okruglast (loptastokolačast), svetlocrvene boje. Meso je beličasto, sočno, čvrsto, nakiselo, ukusno. 

Ajdared je osetljiv prema prouzrokovaču pepelnice (Podosphaera leucotricha), kao i jonatan. Za uspešno gajenje neophodni su uslovi kao i za jonatan.


Zlatni delišesNadjen je u SAD, u državi Zapadna Virdžinija, kao slučaj ni sejanac, a u proizvodnju je uveden 1916. godine. Sada je jedna od nejrasprostranjenijih sorti jabuke u svim zemljama gde se jabuka gaji. Plodovi sazrevaju krajem septembra a u hladnjači se čuvaju do maja. Cveta srednje pozno. Pogodna je za gajenje u plantažnim zasadima. Bolje rezultate daje na vegetativnim podlogama srednje i slabe bujnosti (M 9, M 27, M 4, MM 106).

Osetljiv je prema prouzrokovaču čadjave krastavosti (Venturia inaequalis), a otporna prema izazivaču pepelnice (Podosphaera leucotricha). Stablo zlatnog delišesa je srednje bujno, s glatkom korom. Lastari imaju jako izražene lenticele pa se po tome lako razlikuje od ostalih sorti. Rano prorodi i radja obilno i redovno, nekada čak i prerodi, pa se plodovi moraju proredjivati. Diploidna je sorta i dobar oprašivač za mnoge sorte. Dobro ga oprašuju jonatan, melroze, ajdared, greni smit i gloster. 

Plod je srednje krupan do krupan (160 do 220 g), najširi je ispod sredine, odakle se prema vrhu sužava i na vrhu čašice ima slabije izražen a rebra. Pokožica je tanka i glatka, žuta, žutozelena i zelena. Tipične je žute boje sa nešto malo rumenila na sunčanoj strani. Lenticele su krupne i smedje. Pokožica je često prekrivena rdjastom prevlakom. Meso ploda je žućkasto, čvrsto, slatko-nakiselo sa vrlo prijatnom specifičnom aromom. 

 Pri gajenju zlatnog delišesa treba voditi računa da plodovi ne poprime rdjastu prevlaku. Novija istraživanja su pokazala da rdjaste pege mogu biti prouzrokovane nekim virus om, pa se radi na tome da se selekcijom izdvoje tipovi otporni prema virusu. Tako je u Holandiji odabran klon B zlatnog delišesa (Golden Delicious Klon B), koji nije zaražen virusom i rodniji je od zlatnog delišesa pa mu se sve više daje prednost u plantažnim zasadima


DžonagoldDžonagold je Američka sorta jabuke, koja se u poslednje vreme sve više gaji u Nemačkoj, Holandiji, Belgiji i drugim zemljama Evrope. Kod nas je dosta rasprostranjena oko Smedereva, Bele Crkve, Sremske Mitrovice i u drugim krajevima. Nastala je ukrštanjem zlatnog deličesa sa jonatanom. Sazreva u prvoj polovini septembra. U hladnjači, na 0,5°C, čuva se do februara a u hladnjači sa kontrolisanom atmosferom može da se čuva i do kraja aprila. 

Stablo je bujno, pa treba koristiti slabo bujne podloge (M 9, M 27). Na podlozi M 9 prorodi u drugoj godini. Triploidna je sorta i zato je treba gajiti s najmanje dva dobra oprašivača koji istovremenp cvetaju. Cveta srednje rano, rano prorodi i obilno i redovno radja. Radja pretežno na kratkim rodnim granama. Polen je loše klijavosti, te ne može da oplodi druge sorte, a nju dobro oprašuju džems griv, elstar, mekintoš, ružičasti delišes, starking, starkrimson gloster, aj¬dared, melroz i gre ni smit. Inkompatibilna je sa zlatnim delišesom. Džonagold je relativno malo osetljiva prema prouzrokovaču čadjave krastavosti (Venturia inaequalis) i plamenjače (Erwinia amylovora). 

Plod je krupan (170 do 300 g), osnovna boja pokožice je zelenkaste-crvena a dopunska prugasto-crvena na oko 40-50% površine pokožice. Peteljka je tanka i dugačka i plodovi se dobro drže na grani. Meso je žućkasto, čvrsto, vrlo sočno, aromatično, slatkonakiselo i vrlo kvalitetno. 


Jonatan(Zimska sorta)

Kod nas ranije dobro poznata, vrlo kvalitetna zimska sorta jabuke. Poreklom je iz SAD i rasprostranjena je skoro u svim voćarskim zemljama sveta. Danas se sve više koriste u proizvodnji njegovi mutanti i selekcije kao što su: jonatan dablred (Jonathan Dobelred), jonatan vitson (Jon. Watson), džonared (Jonared), ajdared (Idared) i dr. 

[onatan sazreva u prvoj dekadi do sredine septembra, a može da se čuva do aprila u običnoj hladnjači. 

Plod je srednje krupan do krupan (do 200 g), širi nego duži. Peteljka je kratka i debela. Pokožica ploda je glatka, zelenkasto žuta, velikim delom prekrivena lepom crvenom bojom koja sa osunčane strane prelazi u tamno crvenu. Meso ploda je umereno čvrsto, vinasto nakiselo, sočno sa specifičnom aromom, izvanrednog je ukusa i odličnog kvaliteta. Po kvalitetu ploda ovo je do sada najbolja i gotovo idealna sorta jabuke. 

Stablo je srednje bujno, vrlo tankih oborenih grančica, prorodi vrlo rano, radja obilno i redovno, a plod gotovo nikad ne napada jabučni crv. Za dobar razvoj neophodno je duboko i plodno zemljište, dovoljno vlage u zemljištu u toku cele vegetacije. Takodje, traži tople i sunčane položaje. Samo u ovakvim uslovima jonatan daje pun kvalitet plodova. 

Mana ove visoko plemenite sorte je izražen a osetljivost prema pepelnici, pa treba razmnožavati tipove krupnijih plodova koji su otporniji prema pepelnici. Daje dobar rezultat na vegetativnoj podlozi EM 9. 

Ionatan je doskoro bio vodeća sorta kod nas i u Evropi. Danas se sve više napušta zbog osetljivosti na prouzrokovača pepelnice (Podosphaera leucotricha). 


PrimaPrima je prva privredno značajna sorta jabuke otporna prema prouzrokovaču čadjave krastavosti. U proizvodnji je od 1971. god. Gaji se u SAD, Italiji, Francuskoj, Bugarskoj i Jugoslaviji. Sazreva krajem avgusta, a u hladnjači plodovi se čuvaju do kraja oktobra. 

Prima je bujna, diploidna i poznocvetna sorta. Dobar je oprašivač za ajdared, zlatni delišes i vista belu, a nju dobro oprašuju sorte otporne prema Venturia inaequalis: priam i florina, kao i vista bela, zlatni delišes i čačanska pozna (Mišić, 1989). Bolji rezultati postižu se u top lim područjima. Pogodna je za gustu sadnju na podlogama slabe bujnosti (M 9, M 27). Prorodi rano i obilno radja. 

Plod je srednje krupan, loptastokolačast, na čašičnom delu uočavaju se blaga rebra. Zelenožuta osnovna boja pokožice prekrivena je najvećim delom dopunskom crvenom bojom. Meso je žućkasto, čvrsto, sočno, vinasto nakiselo, prijatno aromatično i kvalitetno. 

S obzirom na to da je prima otporna prema prouzrokovaču čađave krastavosti, ne treba je prskati fungicidima protiv ove patogene gljive, pa se tako smanjuje broj prskanja, umanjuje zagađivanje plodova i životne sredine pesticidima, a proizvodnja jabuke pojeftinjuje. Sve to ukazuje na potrebu i opravdanost sve obimnijeg uvođenja ove sorte u savremeni sortiment jabuke.