Dobrodošli! Rasadnik Savići

Sadnice kajsije

Po proizvodnji voćnih plodova kajsija zauzima 13 mesto u svetu. Azija po proizvodnji nadmašuje ostale kontinente. Postojbina kajsija je Kina u kojoj se gajila još pre 5.000 godina.S obzirom na to da kajsija kao vrsta ima relativno kratko biološko mirovanje zimska i prolećna temperaturna kolebanja ugrožavaju njenu proizvodnju. Njena proizvodnja je ugrožena i ograničena iznenadnim uginjavanjem stabala pojavom apopleksije. Ova pojava koju izaziva veliki broj različitih faktora (ekoloških, fiziološkim i patogenih) češće se javlja u podneblju sa velikim temperaturnim kolebanjima krajem zime i rano u proleće što je slučaj i u većem delu naše zemlje.

Pravilan izbor zemljišta za podizanje kajsijara od izuzetnog je značaja jer najdirektnije utiče na ekonomske efekte proizvodnje kajsije. Kajsija može uspevati na različitim tipovima zemljišta ali najbolje uspeva na lakim, umereno plodnim i umereno vlažnim zemljištima. Kajsija ne podnosi suviše vlažna, teška zemljišta i sa visokim nivoom podzemnih voda. Na takvim zemljištima koren kajsije se razvija plitko i vrlo često dolazi do njegovog ugušivanja i sušenja. Bujan porast mladara, naročito kod mladih voćaka čini kasniji završetak vegetacije i manju otpornost prema niskim temperaturama.

Nadmorska visina nije činilac koji direktno sprečava gajenje kajsije, može se komercijalno gajiti na nadmorskim visinama od nivoa mora do 800-900 metara.

SORTE KAJSIJA

Aleksandar – Poreklo: Domaća sorta, stvorena na Agronomskom fakultetu u Čačku, selekcijom autohtonih genotipova kajsije. Selekcionari su Staniša Paunović, Aleksandar Obradović, Milan Tišrna i Tomo Milošević. Priznata je za novu sortu 1995. godine. Vreme zrenja. Sazreva početkom jula (-1). Stablo je srednje bujno. Cvetan je. Cveta srednje kasno. Rodnost – Srednje visoka. Plod je krupan (55-60 g), okruglastog oblika. Osnovna boja pokožice je narandžasta. Sa sunčane strane ploda može imati malo dopunske crvene boje, koja je raspoređena u vidu tačkica. Meso je narandžaste boje, čvrsto, sočno, slatko-blagonakiselo, sa izraženom prijatnom aromom. Kvalitet je veoma dobar (ocena 4,0). Sadrži 16% suve materije. Koštica je krupna (3,7 g), sa srednjim udelom u masi ploda (6,5%). Lako se odvaja od mesa. Namena. Sorta kombinovanih svojstava, koristi se za stonu potrošnju i preradu. Ocena. Po kvalitetu ploda i rodnosti je slična sorti Mađarska najbolja, s tim što ima krupniji plod.


Beržeron – Sinonimi: Gabrielle Bergeron. Poreklo. Potiče iz Francuske, gde je nastala kao spontani sejanac oko 1920. godine. Vreme zrenja. Sazreva u drugoj dekadi jula (+ 11). Stablo je srednje bujno, sa krunom piramidalnog oblika. Relativno je otporna na mrazeve. Pretežno rađa na mešovitim rodnim grančicama. Cvetan/eo Cveta srednje kasno. Samooplodna je sorta.Rodnost. Rano stupa u rodnost i daje vrlo visoke prinose, naročito u početnom periodu rodnosti. Plod je srednje krupan (45 g), ovalnog oblika. Osnovna boja pokožice je narandžasta. Dopunska boja je intenzivno crvena, sa karmin-crvenim tačkicama, prekriva 20-50% površine ploda. Meso je narandžaste boje, srednje čvrsto, sočno, slatko-nakiselo, sa srednje izraženom aromom. Kvalitet je dobar (ocena 3,8). Sadrži 16% suve materije. Koštica je srednje krupna (2,5 g), sa malim udelom u masi ploda (5,6%). Odvaja se od mesa, ali pojedinih godina ostaje malo mesa uz košticu. Jezgra je slatka. Namena. Sorta kombinovanih svojstava. Pogodna je za preradu, naročito u kompot (Fazekas i Harsany, 1985). Ocena. Ističe se po visokoj rodnosti i dobrom kvalitetu ploda, pa se može preporučiti za gajenje kao sorta za preradu. U uslovima visokih temperatura i suše može doći do pojave ožegotina i smežuravanja plodova.


Biljana – Poreklo. Domaća sorta, stvorena na Agronomskom fakultetu u Čačku, selekcijom autohtonih genotipova kajsije. Selekcionari su Staniša Paunović, Aleksandar Obradović, Milan Tišma i Petko Madžarević. Priznata je za novu sortu 1995. godine. Vreme zrenja. Sazreva u prvoj dekadi jula (+ 1). Stablo je bujno. Pretežno rađa na kratkim rodnim grančicama. Cvetan je. Cveta srednje kasno. Samooplodna je sorta. Rodnost. Srednje visoka. Plod je krupan (55 g), okruglastog oblika. Osnovna boja pokožice je narandžasta, sa sunčane strane prekrivena dopunskom intenzivno crvenom bojom (pokriva oko 30% površine ploda). Meso je narandžaste boje, čvrsto, sočno, slatko-blagonakiselo, sa izražen om prijatnom aromom. Kvalitet je veoma dobar (ocena 4,0). Sadrži 16% suve materije. Koštica je krupna (3,5 g), sa srednjim udelom u masi ploda (6,5%). Lako se odvaja od mesa . Namena. Sorta kombinovan ih svojstava, koristi se za stonu potrošnju i preradu. Ocena. Po kvalitetu ploda i rodnosti je slična sorti Mađarska najbolja, s tim što ima nešto krupniji i bolje obojen plod. Cegledi bibor – Poreklo. Potiče iz Mađarske. Nastala je selekcijom iz prirodne populacije sejanaca kaj sije. U proizvodnji je od 1967. godine. Vreme zrenja. Sazreva u prvoj dekadi jula (+2). Stablo je srednje bujno do bujno. Pretežno rađa na mešovitim rodnim grančicama. Osetljiva je na zimske i pozne prolećne mrazeve (Szalay et al., 2006; Milatović et al., 20l3). Cvetan je. Cveta srednje kasno. Samooplodna je sorta (ScS9). Rodnost. Visoka. Plod je krupan (55-60 g), jajastog oblika. Osnovna boja pokožice je narandžasta, a dopunska intenzivno crvena do tamno crvena, pretežno jednolično raspoređena, prekriva 50-70% površine ploda. Meso je narandžaste boje, srednje čvrsto, sočno, slatko-blagonakiselo, sa srednje izraženom aromom. Kvalitet je dobar (ocena 3,7). Sadrži 16% suve materije. Koštica je krupna (4 g), sa srednjim udelom u masi ploda (7%). Lako se odvaja od mesa. Jezgra je slatka. Namena. Pogodna je za stonu potrošnju, kao i za preradu, naročito u kompot (Fazekas i Harsanyi, 1985). Ocena. Plodovi su privlačnog izgleda, krupni i dobro obojeni. Bolje je rodnosti od sorte Mađarska najbolja, ali je kvalitet lošiji.


Cegledi orijaš – Poreklo. Potiče iz Mađarske. Nastala je selekcijom iz prirodne populacije sejanaca kaj sije. U proizvodnji je od 1971. godine. Vreme zrenja. Sazreva u prvoj dekadi jula (+2). Stablo je srednje bujno, sa širokom, razvedenom krunom. Osetljiva je na zimske i pozne prolećne mrazeve. Osetljiva je na virus šarke šljive. Cvetan je. Cveta srednje rano i relativno kratko. Samobesplodna je sorta (S8S9)’ Interinkompatibilna je sa sortama Ligeti orijaš, Segedi mamut i Kostjuženskij (Milatović et al., 2010). Rodnost – Visoka. Plod je krupan do vrlo krupan (60 g), ovalnog oblika. Osnovna boja pokožice je narandžasta, a dopunska intenzivno crvena, pretežno raspoređena u vidu tačkica i pega, koje se mestimično spajaju, prekriva 30-40% površine ploda. Meso je narandžaste boje, srednje čvrsto, sočno, slatko-nakiselo, sa srednje izraženom aromom. Kvalitet je veoma dobar (ocena 4,0). Sadrži 15% suve materije. Koštica je srednje krupna (3 g), sa malim udelom u masi ploda (5%). Lako se odvaja od mesa. Jezgra je slatka. Namena. Pretežno se koristiti za potrošnju u svežem stanju. Ocena. Zaslužuje pažnju zbog krupnoće i privlačnog izgleda plodova. Interesantna je za gajenje kao stona sorta. Samobesplodna je sorta i zahteva oprašivače.


Kečkemetska ruža – Poreklo. Stara mađarska sorta, nepoznatog porekla. Kod nas se ranije dosta gajila u Vojvodini, naročito u okolini Subotice. Vreme zrenja. Sazreva u drugoj polovini jula (+14). Plodovi neravnomerno sazrevaju. Stablo je srednje bujno, sa krunom široko piramidalnog oblika. Pretežno rađa na kratkim rodnim grančicama. Relativno je otporna na mrazeve. Osetljiva je na virus šarke šljive. Cvetanje. Cveta srednje kasno. Samooplodna je sorta. Rodnost. Rano prorodi i relativno redovno rađa, ali su prinosi osrednji. Plod je srednje krupan (35 g), jajastog oblika. Kad prerodi ili u uslovima suše plod je sitan. Osnovna boja pokožice je narandžasto-žuta. Sa sunčane strane je prekrivena dopunskom svet1ocrvenom do intenzivno crvenom bojom. Meso je žuto-narandžaste boje, čvrsto, slabo sočno, malo brašnjavo, slatko-nakiselo, sa srednje izraženom aromom. Kvalitet je osrednji (ocena 3,0). Sadrži 16,5% suve materije. Koštica je srednje krupna (2,9 g), sa velikim udelom u masi ploda (8,5%) i odvaja se od mesa. Jezgra je gorka. Namena. Koristi se za preradu, naročito u sokove. Ocena. Zbog brojnih mana gajenje ove sorte se napušta. Sklona je prerođavanju, kada daje sitne, slabo obojene plodove, lošeg kvaliteta. Osetljiva je na sušu.