Dobrodošli! Rasadnik Savići

Sadnice lešnika

Od svih drvenastih voćaka leska ima najširi areal rasprostranjenosti. Ima je i na preko 1500m nadmorske visine. Leska nije probirač prema zemljištu, može dobro da uspeva na plodnom humusnom zemljištu, ali i na siromašnom skeletnom zemljištu koja imaju alkalnu reakciju (karbonantna zemljišta). Medjutim za obilnije prinose i rentabilnu proizvodnju najpogodnija su duboka, plodna zemljišta sa optimalnim vodnim i vazdušnim režimom, kao sto su različiti tipovi cernozema, aluvijuma i gajnjaca. U našoj zemlji lešnik je deficit 95% ploda se uvozi. Najveći svetski proizvodjač lesnika je Turska. Leska počinje da radja u 3-4 godini, period pune rodnosti počinje sa 7-8 godina. U punom rodu jedno stablo daje od 8 do 12 kg.oko 50% otpada na ljusku. U zavisnoti od uslova gajenja leska donosi rod od 2,2 tone ploda pa do 3,6 tone po hektaru. Ako u toku vegetacije nastupi veći sušni period neophodna su 2 do 3 polivanja. Rastojanje zavisi od bujnosti sorte, podloge, uzgojnog oblika i plodnosti zemljišta. Srednja plodnost zemljišta i srednje bujne sorte sade se na rastojanju 6×5 metara. Postoje uzgojni oblici i u vidu žive ograde, u tom slučaju sadi se žbunasti lešnik rastojanje bi trebalo da bude 3m od sadnice.

SORTE LEŠNIKA

Romana – Poreklom je iz Italije. Nedavno je introdukovana (unesena), pa se gaji i kod nas. Ova sorta je najzastupljenija u Italiji. Žbun je srednje razvijen, formira dosta izdanaka što joj se uzima kao mana. Cvetanje ove sorte je vrlo rano. Samosterilna je i sa slabom klijavošću polena, zbog čega je loš oprašivač, a nju opračuju Kosford i Halski džin. Plod joj je okruglasti za zaoštrenim vrhom. Kod nas u našim uslovima se nije pokazala kao mnogo rodna sorta. Sazreva rano u avgustu. Plodovi su u grupi i ima ih 2-3. Plodovi su sitni (u proseku 2.5 g). Omotač ploda je koliko i plod, pri vrhu je malo otvoren, pa plodovi lako ispadaju iz njega. Ljuska ploda je tanka ali tvrda. Jezgra je vrlo dobrog kvaliteta. Jezgra je vrlo ukusna, sadži 13,2% belančevina i 72,5% ulja. Randman ploda je oko 58%.


Enis – Nova američka sorta. Pronadjen je u Oregonu. Stablo je vrlo bujno i vrlo rodno. Ova sorta je otporna na niske temperature. Plodovi su joj lepi i vrlo krupni (oko 5 g). Oblik ploda je vrlo malo izdužen. Ljuska mu je svetla i prugasta. Randman jezgre je oko 50%. To je jedna od najkasnijih sorti lešnika. Traži oprašivače, a dobro je oprašuju Halski džin, Crveni lambert i dr.


Ludolf – Stablo je srednje bujno do bujno. Cveta srednje rano a sazreva prilično kasno. Autofertilna je sorta (samooplodna), ali ipak bolje rađa ako joj se obezbedi oprašivač. Plod je krupan i okruglasto-trbušastog oblika, težine oko 2.9 do 3.2 gr. Jezgro je prosečne veličine oko 1.5 gr. Omotač ploda je iste dužine kao i plod. Vrh omotača je malo izreckan i prilikom zrenja se otvara i plodovi sami ispadaju. Ima dug period cvetanja (od 9 do 51 dan). Redovno i obilno rađa i odlična je sorta za svežu potrošnju. Jedna je od najcenjenijih vrsta u Nemačkoj i Češkoj.


Davijana – Plod je srednje krupan sa okruglom formom. Omotač ploda sastavljen je iz dva dela i duži su od ploda a u više slučajeva i list omotača je kraći. Zreli plodovi lako ispadaju iz omotača. LJuska ploda je svetle boje sa jasno izraženim tamnim prugama i izraženim rubom. Prosečna težina ploda je 2.67 rg., a jezgra 1.27 gr. Ima dug period cvetanja.


Rimski – Stablo (žbun) je srednje bujan i razvija mnogo izdanaka. Cveta srednje rano, u početku rađa vrlo malo a kasnije obilno i redovno. Sazreva početkom septembra. Plod je krupan i neujednačeno pljosnatog oblika. Ljuska je svetlo smeđa sa tamnim prugama. Daje dosta ploda koji su prazni ili je jezgro smežurano. Omotač ploda je nešto duži od samog ploda sa dubokim zarezima i otvorima što omogućava da plodovi lako ispadaju. Jezgro je nepravilnog pljosnatog oblika težine 1.4 gr.. Težina ploda je 3.7 gr. Ukus jezgra je sladunjav i bez ikakve arome. Procenat užeglog jezgra posle godinu ipo dana oko 4% a posle 3 godine 22%. Za preradu se se koristi samo uz druge sorte zbog nedostatka arome. Dobar je oprašivač.


Apolda – Plod je krupan elipsastog oblika, sa okruglom ispupčenom kapicom. Kupola (omotač) je duža od ploda. Na vrhu je zupčasto izreckana i malo otvorena tako da se plod vidi. Zreli plod dobro ispada iz omotača. Ljuska ploda je tamne boje sa jako izraženim paralelnim prugama. Prosečna težina ploda je 3.11 gr, a jezgro 1.50 gr. Jezgro ploda nije glatko i nema dobar izgled, međutim ima jako sladak i prijatan ukus.


Istarski dugi – Stablo (žbun) je srednje bujno i dovoljno razgranato. Cveta srednje rano i razvija vrlo malo resa, praktično je protandrična sorta, samopesplodna je, sazreva polovinom septembra. Rano prorodi, redovno i obilno rađa. Plod je srednje krupan oko 3 gr. Oblik mu je duguljast sa najvećom širinom na samoj sredini. Boje je svetle do tamno sive i prema vrhu je obrastao sivkastim dlačicama. Kupula (omotač) je duži od ploda i čvrsto ga obavija. Vrh je tup i malo spljošten a po dužini sa jasno naznačenim rubom. Plodovi obično ne ispadaju sami iz košuljice. Jezgro je krupno, žućkasto-bele boje, veoma ukusno i aromatično. Plodovi čuvani godinu ipo dana u običnom skladištu imali su 1% gorkih jezgri, a nakon 3 godine taj procenat iznosi 12%. šupljih plodova je malo. Dobro ga oprašuje halski, rimski, landberški i šumski lešnik.


Halski džin – Stablo (žbun) je srednje bujno i ne razvija mnogo izdanaka. Samooplodan je, cveta srednje kasno sa mnogo resa i veoma krupnim polenom. Rađa dobro. Sazreva septembra, plod je težak 3.4 gr., prosečno pri osnovi je širok a ka vrhu konusan. Iz omotača lako ispada. LJuska je debela i čvrsta, smeđe boje sa uočljivim prugama. Težina jezgra je 1.3 gr. Posle jedne godine čuvanja užegne oko 15%, a posle 3 godine 46%. Jezgro je prijatnog ukusa i arome i pored industrijske prerade koristi se i za stonu upotrebu. Izuzetno cenjen u Nemačkoj.