Dobrodošli! Rasadnik Savići

Sadnice šljive

Šljiva se medju voćkama nalazi po proizvodnji na devetom mestu u svetu, a medju listopadnim voćkama ona je na cetvrtom mestu,dolazi posle jabuke, kruške i breskve. Šljiva je voćka severne Zemljine polulopte. Azija je kao kontinent najveci proizvodac šljive, a nju prate Evropa i Severna Amerika. Šljiva zahteva duboka, rastresita,plodna, strukturna i za vodu propustljiva zemljišta, blago kisele reakcije. Peskovita, suva, plitka, kamenita, krecna, teška i vlažna zemljišta sa visokim nivom podzemne vode nisu pogodna. Najbolje rezultate šljiva daje na cernozemu, kultivisanim smonicama, aluvijumu, gajnjacama, i drugim slicni zemljštima. Šljiva je zahtevnija u potrebama za vodom. U zavisnosti od svih uslova godišnje potrebe šljive za vodom su od 700 do 800 mm. U podrucjima gde godišnje padne oko 500 mm neophodno je zalivanje.Optimalna relativna vlažnost vazduha za gajenje šljive je u granicama od 75 do 85%. Prevelika vlažnost podstice razvoj bolesti, a kiša pred berbu pucanje pokožice ploda. Niže vrednosti depresivno deluju na sve životne funkcije i direktno uticu na prinose i kvalitet plodova. Vetroviti položaji su nepovoljni za gajenje šljive. Izrazito su štetni suvi vetrovi u vreme cvetanja i zametanja plodica. Blagi povetarci su poželjni jer povoljno uticu na provetravanje jer pospešuju mešanje vazduha i sprecavaju pojavu gljivicnih bolesti i podižu ugljen dioksid u zonu krune, odmosno lišca. Najbolji položaji za šljivu su talasasto brdsko-planinski tereni na nadmorskim visinama od 200 do 600 m.Najmasovnija podloga za šljivu je sejanac džanarike. Ova podloga ima niz prednosti ali i nedostatke. Do boljih rešenja džanarika ostaje vodeca podloga u proizvodnji sadnica šljive.

SORTE ŠLJIVA

Čačanska lepotica – je nastala na Institutu za voćarstvo u Čačku. Rano prorodi i rađa redovno i obilno u svim uslovima. Sazreva krajem jula meseca. Plod je srednje krupan, okruglastog oblika i vrlo privlačnog izgleda. Vrlo kvalitetna sorta šljive, čiji plodovi su prvenstveno namenjena stonoj potrošnji. Od plodova se, ako dobro sazru, može dobiti veoma kvalitetna rakija. Osetljiva je na plamenjaču i rđu Tolerantna je na šarku šljive što se smatra njenim posebnim kvalitetom.


Čačanska najbolja – je nastala na Institutu za voćarstvo u Čačku. Sazreva sredinom avgusta. Cveta srednje rano. Dobro je oprašuju čačanska rana, čačanska lepotica i stenli. Rađa dobro. Plod je krupan, jajast, tamnoplave boje. Meso je lenkastožuto, čvrsto, dosta sočno, ukusno.


Čačanska rana – stvorene su u Institutu za voćarstvo u Čačku. Sazreva krajem prve i početkom druge polovine jula. Plod je srednje krupan, jajast, ljubičastoplav. Meso je žuto, čvrsto, sočno, slatko, vrlo ukusno. Osetljiva je prema kasnoprolecnim razevima. Koštica je krupna koja se lako odvaja od mesa. Dobro podnosi transport. Čačanska rana je rana i rodna šljiva, krupnih i kvalitetnih plodova. Na tržištu postiže relativno visoku cenu.


Čačanska rodna – je selekcija instituta Čačak. Zbog velikog potencijala rodnosti obavezna je jaka rezidba. Cveta srednje rano, istovremeno sa sortama Čačanska rana i Čačanska lepotica. Samooplodna je sorta. Sorta je izuzetno rodnog potencijala. Plod je sitan do srednje krupan, jajolikog je oblika. Kožica ploda je tanka, čvrsta, plava, meso ploda je čvrsto, žute boje, vrlo sočno, slatkokiselog ukusa i aromatično. Koštica je sitna i odvaja se od mesa. Dozreva krajem avgusta i početkom septembra. Plodovi dobro podnose transport. Dosta je otporna na prolećne mrazeve.  Dijana (Diana) – Dijana je sorta Rumunskog porekla. Sazreva početkom jula, istovremeno sa Rut geršteterom. Autoinkompatibilna je. Dobri oprašivači za Dijanu su Rut geršteter, Altanova renkloda, Aženka, Stenlej i Ana špet.  Dijana je tolerantna prema virusu šarke šljive. Plod je krupan, loptast, plave boje.


Hanita – Hanita je Nemaška sorta. Sazreva u III dekadi avgusta i početkom sptembra. Hanita je samooplodna sorta. Rano počinje da radja, a potom radja uredno i vrlo dobro. Plod Hanite je srednje krupan, veoma ukusan. Pogodan je za stonu upotrebu i industrijsku preradu.


Ruska džanarika – Ruska Dženarika spada u najrodnije sorte šljiva. Otporna je na bolesti i štetočine pa je dobra za ekološku proizvodnju. Postoje u žutoj, crvenoj i tamno crvenoj boji u zavisnosti od sorte. Ova sorta šljive se najčešće koristi za rakiju.


Stenlej – Stenlej je poreklom iz SAD. Zahteva redovnu i oštru rezidbu. Sazreva krajem avgusta. Plod je krupan, sladunjavog ukusa i osrednjeg kvaliteta. Dobro podnosi transport. Plodovi mogu se koristiti za potrošnju u svežem stanju, smrzavanje sušenje i preradu u rakiju i druge proizvode.


Timočanka – Timočanka je nastala na Institutu za voćarstvo u Čačku. Otpornija je na virus šarke od ostalih Čačanskih selekcija. Sazreva sredinom avgusta. Dobijena je ukrštanjem sorti Stenlej i Kalifornijska plava 1964. godine


Valjevka – Stvorena u Čačku, priznata 1985, a zaštićena 1991. godine. Sazreva krajem avgusta i početkom septembra. Koristi se za sušenje i druge vidove prerade, stonu upotrebu i sl. Osobine biljke: Srednje je bujna. Ima dobar afinitet sa dzanarikom. Kruna je piramidalna i gusta. Zbog velikog rodnog potencijala, Valjevku treba redovno i oštro rezati. Valjevka je umereno osetljiva prema prouzrokovačima plamenjače i rdje.


Top 2000 – stvorena je u Nemačkoj. U proizvodnji je od 2002 godine. Sazreva 5 dana pre Stenleja. Top 2000 je umereno bujna sorta. Cveta srednje pozno, obilno. Samooplodna je. Radja redovno i dobro. Otporna je prema mrazevima i virusu šarke šljive, a malo osetljiva prema Monilinia laxa i Pseudomonas morsprunorum. Plod je srednje krupan, eliptičnojajast, vrh je zaobljen. Pokožica je intezivno plava. Plod ne puca. Meso je žuto, čvrsto, sočno, slatko (19% rastvorljive suve materije) i blago nakiselo, kvalitetno. Koštica je srednje krupna. Cepača je. Neophodno je proredjivanje plodova. Plod je pokodan za industrijsku preradu.  Ova sorta je zaštićena autorskim pravima i ovaj opis je informativnog karaktera. Navedenu sortu nemamo u ponudi.


Grose Felicija – Poreklom je iz Italije. Felicija je šljiva veoma krupnih plodova i svrstava se u sorte sa najkrupnijim plodom. Plod je plavoljubičaste boje, a meso ploda je žute boje, veoma ukusno i čvrsto. Spada u stone sorte šljiva. Felicija je najkasnija sorta šljive. Mana joj je što nije dugotrajna pri iznošenju iz hladnjače. Nije mnogo rasprostranjena u našim krajevima.