Dobrodošli! Rasadnik Savići

Sadnice višnje

Višnja moze da uspeva skoro na svakom poljoprivrednom zemljištu, sa izuzetkom samo onih krajnje nepovoljnih kao što su previše teška i vlažna, jako kisela i jako alkalna, krečna, zaslanjena i kamenita zemljišta. Višnji vise odgovaraju lake peskovite ilovače, aluvijumi i karbonatni cernozem umerene vlažnosti i dovoljne plodnosti na kojima postize obilne prinose i visok kvalitet ploda. Višnja je vrsta koja može uspešno da se gaji na visinama i preko 1400 metara. Najbolje joj odgovaraju zaštićeni pretplaninski polozaji sa blagim nagibom, juzne, jugoistocne i istocne ekspozicije sa umerenom vlaznoscu i dobrim vazdusnim strujanjem. Ne podnosi zatvorene doline i dubodoline bez vazdušnih strujanja, dok se na nezaštićenim pretplaninskim i nižm ravničarskim terenima mogu gajiti samo poznocvetajuce sorte koje su otpornije prema temperaturnim kolebanjima. Kod nas se višnje gaje na Divljoj trešnji, Magrivi i na sopstvenom korenu. Rastojanje za visnju ne sme da bude ni premalo ni preveliko jer se u prvom slucaju pogorsava kvalitet ploda a u drugom smanjuje prinos po jedinici površine.

Preporučljiva rastojanja su na Divljoj trešnji ako je oblik krune vaza 6x5m, kosa palmeta 5x4m, vretenasta piramida 4,5x3m. Na Magrivi vaza 5x4m, kosa palmeta 4×3,5m vretenasta piramida 3,5×2,5m. Oblačinska na sopstvenom korenu vaza 4x3m kosa palmeta 3,5×2,5 vretenasta piramida 3×1,5-2m. Višnja je voćna vrsta koja počinje da radja rano, neke sorte već u drugoj odnosno u trećoj godini od sadnje. Pri klasičnom načinu gajenja (sa oko 500 biljaka po ha) višnja moze postići prinos u proseku od 15t/ha, dok savremeni sistemi gajenja (uska piramidalna kruna) omogućavaju prinos i preko 25-30t/ha.

SORTE VIŠANJA

Šumadinka – Domaća sorta stvorena u Institutu za voćarstvo u Čačku. Nastala je ukrštanjem Kereške i Hajmanove konzervne. Sazreva u toku prve dekade jula. Stablo je slabo bujno, polupatuljasto, sa loptastom i razgranatom krunom, oborenih grana. Relativno je otporna prema niskim zimskim temperatura ma i suši. Cveta srednje rano. Samooplodna je. Rano prorodi i rađa obilno i redovno. Prema Stančeviću isar. (1986), sa rodnošću od 30 do 35 tiha spada među najrodnije sorte višnje. Plod je krupan, prosečne mase preko 6 g, srcastog oblika, tamnocrvene boje pokožice. Meso je tamnocrveno kao i sok, polučvrsto, sočno, kiselo, izrazito aromatično i vrlo kvalitetno. Prema Gvozdenoviću isar. (1995), plod se osrednje odvaja od peteljke, slabe je transportabilnosti i pri mehanizovanoj berbi puca. Pogodna je za stonu potrošnju i sve vidove industrijske prerade.


Keleris 14 – Danska sorta, nepoznatog porekla. Sazreva početkom jula. Stablo je slabe do srednje bujnosti, relativno male rastresite krune, piramidalnog oblika. Rađa na majskim buketićima i slabim (slamastim) grančicama, te je obavezno treba rezati. Otporna je prema većini bolesti koje ugrožavaju višnju. Cveta srednje kasno, 3-4 dana posle Rekselea. Izrazito je samooplodna sorta. Rađa obilno i redovno. Plod je srednje krupan, prosečne mase 4,5-5 g, okruglasto srcastog oblika, tamnocrvene boje pokožice. Meso je polučvrsto, sočno, crveno, protkano žućkastim nitima, slatko-nakisel.og aromatičnog ukusa. Sok je crveno obojeno Koštica je srednje krupna, okrugla i lako se odvaja od mesa. Peteljka je tanka i dugačka. Lako se odvaja od ploda. Otvor ploda je zaplombiran i sok ne curi. Ova sorta može da se bere mehanizovano samo ako je okalemljena na bujnoj podlozi (trešnji). Ukoliko je kalemljena na Magrivi, stabla su male bujnosti, te prilikom mehanizovane berbe dolazi do oštećenja korenovog sistema i vrlo često do izvaljivanja stabla. Može da se koristi kao stona i kao industrijska sorta.


Keleris 16 – Danska sorta. Nastala je slobodnim oprašivanjem bezimenog sejanca ukrštanjem Osthajmske i trešnje Tržišne rane. Sazreva krajem juna – početkom jula. Stablo je umerene bujnosti, široko piramidalne krune. Rađa pretežno na slabim (slamastim) rodnim grančicama i izduženim majskim buketićima, te je treba redovno rezati. Lišće je krupno, kao kod trešnje. Relativno je otporna prema mrazu, dok sušu ne podnosi dobro. Otporna je prema većini bolesti, osim prema prouzrokovaču Monilia fruticola Wit./Honey. Cveta kasno. Neki autori je smatraju samooplodnom sortom (Mišić, 1989; Keserović, 1993), dok su neki mišljenja da je delimično samooplodna (Milovankić, 1984). Rađa dobro i redovno. Plod je srednje krupan, iz duže no okruglastog oblika, tamno-crvene boje pokožice, kakvi su i meso i sok. Dobre je transportabilnosti. Plodovi nisu pogodni za mehanizovanu berbu. Pogodna je za stonu potrošnju, zamrzavanje i razne vidove prerade.


Hajmenova konzerva – Poreklom je iz Nemačke. Nastala je kao spontani sejanac Krupne lotove. Sazreva krajem juna. Stablo je srednje bujno, široko okrugle razgranate krune. Samooplodna je. Rano prorodi i dobro rađa. Otporna je prema suši i mrazu. Osetljiva je prema pegavosti lišća (Coccomyces hymalis) i moniliji (Sclerotinis sp.). Sklona je ogoljavanju grana – treba je rezati.  Plod je srednje krupan (4-5 g), široko okruglog oblika. Pokožica, meso i sok su tamnocrvene boje. Lako se bere mašinskim putem. Meso je kiselog ukusa, arornatično i kvalitetno. Pogodna je za industrijsku preradu.


Reksele – Poreklom je iz Nemačke. Nastala je kao sejanac sorte Krupna lotova (Šaten morelo). Sazreva u drugoj polovini do kraja juna. Stablo je srednje bujnosti, široke razgranate krune. Samooplodna je sorta. Stranooplodnjom daje krupnije plodove. Dobro je oprašuju Hajmanova konzervna, Keleris 14 i Keleris 16. Rano prorodi, rađa dobro i redovno. Otporna je prema niskim temperaturama. Srednje je osetljiva prema moniliji. Plod je srednje krupan (oko 5 g), loptasto srcastog oblika. Pokožica je tanka, glatka, sjajna, tamnocrvene boje. Meso je srednje čvrsto, takođe tamnocrvene boje, nakiselo, arornatično, kvalitetno. Obavezna je rezidba, zbog sklonosti ka ogoljavanju grana. pogodna je za mehanizovanu berbu i industrijsku preradu.


Oblačinska višnja – Oblačinska višnja je ekotip Prunus cerasus L. izdvojen selekcijom iz prirodne populacije u istočnoj Srbiji.  Prvi zasad ove višnje u Jugoslaviji, na površini od 17 ha podignut je 1959. godine na imanju Zemljoradničke zadruge u Oblačini kod Prokuplja, po kojoj je i dobila ime. Danas je pod ovom višnjorn zasađeno preko 3.000 ha. Glavni proizvodni rejoni ove višnje su područje Leskovca, Prokuplja i Knjaževca, a gaji se i kod Rume, Šapca, Smedereva i dr. Od 1970. godine počela je da se širi i u Bugarskoj, Rumuniji, Mađarskoj, Rusiji, Ukrajini i Francuskoj. Velikom širenju Oblačinske višnje u Jugoslaviji doprinela je pre svega njena osobina lakog razmnožavanja izdancima.

Stablo ove višnje je slabe do umerene bujnosti, loptaste do široko piramidalne krune, vrlo pogodno za gustu sadnju. Grane su sa kratkim internodijama i celom su dužinorn obučene rodnim drvetom (majskim buketićima) kao kod sper tipova. Pošto se razmnožava izdancima, Oblačinska višnja se gaji na sopstvenom korenu. Najčešće se sadi na rastojanju 4 X 3 m. Otporna je prema niskim zimskim temperaturama i poznim prolećnim mrazevima. Takođe je otporna prema suši i uspešno može da se gaji u vinogradarskim rejonima. Relativno je otporna prema prouzrokovačima bolesti i štetočinama.

Cveta srednje rano. Samooplodna je. Prorodi u drugoj godini po sadnji, a punu rodnost dostiže u šestoj godini. Rađa dobro i obilno (15-30 tiha). Plod je sitan (oko 3 gl, okrugla stog do okruglastokolačastog oblika, prilično ujednačene krupno će i vremena zrenja (u trećoj dekadi juna). Pokožica je tanka, tamnocrvene boje. Meso je crveno, srednje čvrsto, sočno, kiselkastog ukusa, aromatično i vrlo kvalitetno. Sok je tamnocrvene boje, vrlo bogat rastvorljivim suvim materijama (18-22%), ukupnim šećerima i ukupnim kiselinama (1,6-2,0%). Koštica je sitna i lako se odvaja od mesa. Pogodna je za izbijanje mašinskirn putem. Plod se srazmerno lako odvaja od peteljke. Otvor ploda po odvajanju peteljke ostaje zaplombiran, te sok ne cun.

Relativno je dobre transportabilnosti i pri običnim uslovima može da se sačuva u svežem stanju 3-5 dana, Veliki deo proizvodnje Oblačinske višnje izvozi se u zemlje Zapadne Evrope, kao smrznuta ili konzervisana višnja, a u SAD kao koncentrovani sok. Izuzetno je dobra za proizvodnju sokova, kom¬pota i posebno za konditorsku industriju.

U našoj zemlji je Oblačinska višnja u poslednje dve decenije imala meteorski uspeh, tako da se ne očekuje njeno dalje širenje. Ona se gaji uglavnom u rejonima gde ima dovoljno radne snage, koja je potrebna za berbu, jer se zbog plitkog korenovog sistema ne može brati mehanizovano.


Meteor – Stvorena je u SAD. Nastala je ukrštanjern sorte Montmorensi sa hibridom Vladimirske i Šubinke. Sazreva krajem juna. Stablo je umerene bujnosti, široko piramidalne guste krune. Drvo je srednje otporno, a cvet osetljiv prema niskim tempereturama (mrazevi ma). Otporna je prema prouzrokovačima većine bolesti koje ugrožavaju višnju. Cveta srednje rano. Samooplodna je. Prema Gvozdenoviću isar. (1995), krupniji plodovi se razvijaju posle oplođenja sa Majskom višnjorn i Kraljicom hortenzijom. Plod je krupan, mase preko 6 g, okrugla stog oblika, svetlocrvene boje. Meso je polučvrsto, sočno, kiselkasto-slatkog ukusa. Sok je svetloružičaste boje. Koštica je srednje krupna i lako se odvaja od mesa. Plodovi su dobre transportabilnosti. Zbog svetle boje soka, plodovi ove sorte su vrlo pogodni za konditorsku proizvodnju, odnosno proizvodnju kolača, pita i dr.


Čačanski rubin – Domaća sorta. Stvorena u Institutu za voćarstvo u Čačku. Nastala je ukrštanjern sorte Schatten morelle sa Korosi meggy. Sazreva početkom treće dekade juna. Stablo je slabe do umerene bujnosti, piramidalnog oblika krune. Rađa pretezno na slabim (slamastirn) rodnim grančicama. Otporna je prema prouzrokovaču Sclerotinia laxa Ehreb, koji izaziva sušenje cvetova i truljenje plodova, a osetljiva prema prouzrokovaču Coccomyces hyeamlis Higg., koji izaziva pegavost lišća. Cveta srednje rano i dugo. Delimično je samooplodna. Dobro je oprašuju Keleris 14, Reksele, Hajmanov rubin i dr. Plod je srednje krupan, prosečne mase oko 5 g. zarubljeno-srcastog oblika, crvene do tamnocrvene boje pokožice. Meso je polučvrsto, sočno, crveno, slatko-nakiselog ukusa. Koštica je krupna, okrugla i lako se odvaja od mesa ploda. Sok je takođe tamnocrvene boje, te se često koristi kao bojadiser u proizvodnji sokova. Plodovi se lako odvajaju od peteljke. Otvor na plodu je zaplombiran te sok ne curi, zbog čega se moze uspešno brati mehanizovano. Plodovi su slabe transportabilnosti, te je gotovo isključiva namena ove sorte za industrijsku preradu (u sokove, kompote i dr.)


Lara – Nova domaća sorta, stvorena u Zavodu za voćarstvo i vinogradarstvo INI .Agroekonornik” u Beogradu. Sortu su stvorili Mišić isar. (1996). Nastala je ukrštanjem sorte Kelleris 14 sa Rexelle. Sazreva u drugoj polovini juna. Stablo je umerene bujnosti. Prema Mišiću isar. (1996), nije osetljiva prema prouzrokovačirna pegavosti Iišća i moniliji (Coccomyces hyeamlis Higg., Monilia [ruticola Wit.). Cveta srednje rano. Sarnooplodria je. Rano prorodi i rađa obilno i redovno. Plod je srednje krupan do krupan, prosečne mase oko 5,5 g, eIiptičnog oblika, sjajne pokožice intenzivnocrvene boje. Meso je obojeno, kao i sok, blago nakiselog prijatnog ukusa. Pogodna je za stonu potrošnju i posebno dobra za zamrzavanje i preradu u sokove.


Erdska visokorodna – Mađarska sorta. Nastala je ukrštanjem sorti Pandy sa Eugemom. Sazreva polovinom juna. Stablo je relativno bujno. Rod donosi na kratkom rodnom drvetu, na višegodišnjim granama, pa nije sklona ogoljavanju. Cveta srednje rano. Samooplodna je. Rano stupa na rod, rađa redovno i obilno. Plod je srednje krupan, prosečne mase 4-5 g (Brozik, Kdlay, 2000). Pokožica ploda je tamnocrvene, skoro crne sjajne boje. Meso je čvrsto, sočno, tamnocrveno, a sok obojeno Koštica je sitna i lako se odvaja od mesa. Ukus ploda je nakiseo-slatkast. Može da se koristi kao stono voće i za sve vidove prerade. Izuzetno je pogodna za mehanizovanu berbu.


Rani Meteor – Stablo je srednje bujno do bujno, široko piramidalne krune. Rađa pretežno na majskim buketićima. Ima krupno lišće, slično listu trešnje. Relativno je otporna prema zimskim i prolećnim mrazevima, a vrlo osetljiva prema suši. Osetljiva je prema mnogim prouzrokovačima bolesti višnje. Cveta rano i obilno. Delimično je samooplodna. Dobro je oprašuju Kraljica hortenzija i trešnje Lionska rana i Napoleonova. Plod je srednje krupan, okruglog oblika, intenzivnocrvene do tamnocrvene boje pokožice. Mezokarp je polučvrst, crvene boje, kakav je i sok. Koštica je srednje krupna i lako se odvaja od mesa. Plodovi su pogodni za stonu potrošnju. Srednje je transportabilna.


Majska višnja – Nepoznatog je porekla. Nastala je kao spontani sejanac i sporadično je rasprostranjena u svim evropskim zemljama gde se gaji višnja. Sazreva krajem maja – početkom juna. Stablo je umerene bujnosti, širokookruglaste, guste krune. Rano prorodi i rađa dobro i redovno. Drvo je srednje otporno, a pupoljci su otporni prema niskim zimskim temperaturama. Osetljiva je na sušu. Cveta rano i obilno. Stranooplodna je, mada ima i samooplodnih klonova (Pejkić, 1984). Dobro je oprašuju Kraljica hortenzija, Lotova višnja, a od sorti trešnje Hedelfingenova i Germerndorfska. Plod je srednje krupan do krupan (oko 4,5-5 g), okruglastog oblika, sa nežnorn pokožicorn crvene boje. Mezokarp je sočan, nežan, crvene boje, obojenog soka, slatko-nakiselog ukusa. Lako se odvaja od koštice. Plodovi sazrevaju istovremeno. Pogodni su za stonu potrošnju i preradu, ali su slabe transportabilnosti, zbog čega se preporučuje samo za okućničko gajenje


Nevena – Nova perspektivna sorta nastala u institutu za voćarstvo u Čačku. Autori su: Radosav Cerović, Sanja Radičević, Mihajlo Nikolić i Slobodan Milenković. Priznata je za novu sortu 2014. godine. Cveta srednje rano. Sazreva u trećoj dekadi juna. Radja vrlo obilno i redovno. Umereno je osetljiva na moniliju. Plod je vrlo krupan (7.5 g), tamno crvene boje, okruglasto-pljosnatog oblika. Peteljka je srednje kratka. Meso je čvrsto, sočno, kiselkastog ukusa i prijatne arome i tamnocrvene boje. Sok je intezivno crvene boje, sadrži 13.5% suve materije.


Lenka – Domaća nova perspektivna sorta nastala na poljoprivrednom fakultetu u Beogradu. Dobijena je selekcijom iz prirodne populacije višnje. Priznata je za novu sortu 2014. godine. Autori su: Nikolić Tihomir, Milivojević Jasminka, Fotirić Akšić Milica, Nikolić Mihajlo i Radivojević Dragan.Vreme zrenja je krajem prve dekade juna. Stablo je srednje bujnosti, okruglaste krune. Cveta srednje rano. Umerene je rodnosti. Plod je vrlo krupan (7.5 – 8 g), okruglastog obila svetlo crvene boje. Meso je srednje čvrsto, sočno, slatko-nakiselog ukusa. Sok bezbojan. Plodovi su pogodni za stonu upotrebu. Lenka spada u grupu marela, vrlo krupnih plodova i umerene rodnosti.