Dobrodošli! Rasadnik Savići

Sadnja

U našim klimatskim uslovima voćke se mogi saditi od oktobra do aprila. Postoji pravilo da je bolje saditi u oktobru nego u novembru, bolje u novembru nego u decembru i tako redom sve do aprila, a ovo znači, što ranije – to bolje. Ako je zemljište blagovremeno pripremljene i podesno, najbolje je jesenje sađenje, naročito pre nego što počnu jače hladnoce. Pri jesenjem sađenju preseci na žilama kalusiraju u jesen i preko zime, a rano u proleće postoje uslovi za stvaranje novih žila, što omogućava korišćenje zernljišne vlage, čestice zemlje se sleganjem priljube uz žile, pa će u proleće novoformirane žilice već crpiti dovoljno hranljivih materija i omoguciti blagovremeno kretanje vegetacije. Ako se sadnice blagovremeno posade u jesen one bolje izdrže hladnoću nego ako zimu provedu utrapljene, pa se sade na proleće. Za njih neće postojati opasnost od izmrzavanja ni pri osetnijim zimskim hladnoćarna. Međutim, treba izbegavati poznije jesenje sađenje, naročito ako je zemljište zbijeno i slabije priprernljeno, ako je klima hladna sa čestim jakim mrazevima i golomrazicom i ako sadnice nisu blagovremeno završile vegetaciju, jer će posađene voćke biti izložene oštećenju žila od niskih temperatura ili mogu satru nuti ako je vlažnost zemljišta velika. Po pravilu, voćke treba saditi u jesen, na zemljštima koja su laka, kameni ta i uopšte propustljiva. Time se postiže bolje primanje sadnica i bolje napredovanje, rast i rodnost voćaka. Voćke se sade u proleće ako u jesen zernljište nije bilo dobro pripremljeno, pa je dobro da bude isitnjeno zimskim mrazevima, ili ako je zernljište bilo suviše vlažno sa trenutno visokim nivoom podzemne vode, što bi prouzrokovalo izmrza¬vanje korena u toku zime. Prolećna sadnja je uspešna samo ako se obavi vrlo rano – krajem februara i u toku marta. Kasnija sadnja je rizična i zahteva češće zalivanje. Ukoliko se s prolećnim sađenjem više zadocni utoliko se manji broj sadnica primi, a voćke koje su se primile često se slabo razvijaju, kretanje i završetak ve¬getacije je nešto kasnije, pa su sadnice izložene opasnosti od zimskih mrazeva. Uspeh prolećne sadnje naročito je ugrožen ako je kod sadnica već nastalo izvesno kretanje vegetacije, a u toku leta zavlada jača suša. U takvom slučaju dešava se da se veći broj posađenih voćaka tokom leta osuši. Prolećno sađenje je bolje od jesenjeg (čak ako bi ono moglo da se obavi) samo na zemljištu koje nije dovoljno oceđeno i rastresito (zbijeno, tvrdo i hladno) i ako su u jesen klimatski uslovi bili loši. Ako bi se pod takvim uslovima voćke sadile u jesen, žile bi bile izložene gušenju (asfiksija) usled preterane vlažnosti i nedostatka kiseonika u zemljištu, ili bi izmrzle u slučaju golomrazice. Da bi prolećno sađenje voćaka bilo uspešno treba ga obaviti ne samo što ranije nego i u relativno kratkom roku pred kretanje vegetacije. Ako se sadi kasnije u proleće često je neophodno navodnjavanje, i to ne samo odmah posle sađenja već po potrebi nekoliko puta u toku sušnog letnjeg perioda. U našim ekološkim uslovima sa sadnjorn ne treba početi pre 20 oktobra, jer voćne sadnice pre toga nisu dovoljno zrele. Sadnice koštičavih voćaka kasnije završavaju vegetaciju (kasnije sazrevaju) pa ih zato treba kasnije saditi. Sadnice šljive na džanarici, trešnje i višnje na magrivi i breskve, zrele su tek početkom novembra. Sitno jagodasto voće može da se sadi već krajem septembra i početkom oktobra. DUBINA SAĐENJA Dubina na koju treba voćke saditi zavisi od pripremljenosti i osobina zemljišta, od voćne vrste i podloge. Po pravilu, voćke treba saditi na istu dubinu na kojoj su bile u rastilu. Dublje posađene voćke slabije se razvijaju, kasnije stupaju u plodonošenje i slabije rađaju, a ako se posade pliće dolazi do sušenja i izmrzavanja korena u toku zime. Treba paziti, naročito kod sadnica na sejancu, da se sade tako što će im korenov vrat biti 5-10 cm iznad površine zemlje, jer će zemljište prilikom sleganja povući i koren, odnosno sadnicu. Na lakšem zemljištu sadnice treba saditi nešto dublje, a na teškom i zbijenom pliće. Naročito breskvu i kaj siju ne treba saditi duboko na teškom i zbijenom zemljištu. Sadnice na vegetativnim podlogama (izdanci, izbojci, reznice i drugo) sade se po istom principu, ali se mogu saditi i dublje, odnosno ne smeju se saditi plitko. Dubinu sađenja sadnica sa vegetativnim podlogama treba tako podesiti da plemeniti deo (okalemljena sorta) ne dodiruje zemlju, jer postoji mogućnost njenog ožiljavanja. Jabuke na vegetativnim podlogama M 26 i MM 106, mogu da se posade na lakim zemljištima 8 – 10 cm dublje nego što su bile u rastilu. Pri tome treba voditi računa da mesto kalemljenja bude najmanje 5 do 6 cm iznad zemlje. Ako se voćnjak podiže na padini, onda se voćke u gornjem delu parcele sade nešto dublje, zbog spiranja zemljišta, a u donjem delu sade se nešto pliće, zbog na¬sipanja zemlje. PRIPREMA SADNICA ZA SAĐENJE Pre sađenja sad nice treba pažljivo pregledati i naročitu pažnju obratiti na korenov sistem (da Ii je dovoljno razvijen i žiličast, da nije isušen ili stradao od niskih temperatura, da nema jačih mehaničkih povreda i drugo). Najbolje bi bilo da je rasadnik u neposrednoj blizini planiranog voćnjaka i da se vadi onoliko sadnica koliko se može posaditi u toku dana. Sadnice koje će se saditi u toku dana treba držati u hladu, a ako je vazduh suvlji žile treba okvasiti i pokriti da se ne bi isušile. Najčešće se sadnice nabavljaju iz manje-više udaljenog rasadnika, pa se prilikom pakovanja i transporta mogu oštetiti. Ako su žile makar i najmanje uvenule, treba ih najpre držati u vodi najmanje 24 časa, pa ih onda, ako se ne mogu odmah saditi, treba utrapiti. Ako su sadnice sasvim zdrave i sveže, treba ih odmah utrapiti. Kako će se sadnice trapiti zavisi od toga kada će se saditi u voćnjaku. Ako se sadnice nabavljene u jesen, iz bilo kojih razloga ne mogu odmah posaditi (nego će se to obaviti u proleće), treba ih brižljivo utrapiti i zaštititi od niskih temperatura, miševa i drugih glodara. Ako se sadi u jesen dovoljno je da se koren sadnica pokrije sitnom i umereno vlažnorn zemljom kako se ne bi sušio. posle vađenja iz trapa i donošenja na parcelu gde će biti sađene na stalnom mestu, sadnice treba pripremiti za sađenje. Ova priprema se sastoji u skraćivanju predugačkih žila (ukoliko to nije ranije urađeno), odstranjivanju povređenih ili polomljenih žila i potapanju korena u žitku smeš u balege, ilovače i vode. Zdrave i dobro raspoređene žile treba ravnomerno skrati ti. Prilikom skraćivanja, nasuprot dosadašnjoj pogrešnoj praksi, žile treba da ostanu dovoljno dugačke, što gotovo presudno utiče na prijem sadnice i njen kasniji razvoj. Što je korenov sistem duž i i bolje razvijen, primanje i razvoj sadnice biće bolji. Ostavljanjem dužih žila sačuvaju se mnoge sitne žile i žilice, koje imaju važnu ulogu u primanju i životu voćke. Ako su prilikom jesenjeg vađenja i ostavljanja sadnica u trap žile bile skraćene, onda ih pre sađenja ne treba skraćivati, jer se već na starim preseci¬ma formirao kalus koji obezbeđuje regeneraciju korena. Žile treba skraćivati oštrim makazama koje ne povređuju tkivo, ili oštrim nožem. Preseci moraju biti pravi a ne kosi, jer tada brže zarastaju. U slučaju da se na korenu primete guke tumora (Bacterium tumefaciensi, sadnicu treba uništiti. Uticaj načina skraćivanja skeletnih žila na razvoj korena: levo-preseci su kosi, desno-preseci su pravi čime se obezbeđuje bolja regeneracija korena Vrlo je korisno da se koren sadnice s već skraćenim žilama potopi u 2% rastvor plavog kamena radi dezinfekcije preseka, pa zatim u kašu od goveđe balege, ilovače i vode. U ovoj smeši žile treba da ostanu 12-24 časa, da bi se osvežile i tako poboljšali uslovi za obrazovanje tvornog tkiva (kalus), Ovaj postupak je naročito preporučljiv ako se sadi u proleće i pod nepovoljnim uslovima. Umesto potapanja korena u smešu balege, ilovače i vode, u novije vreme sve se više upotrebljava i daje odlične rezultate rastvor fitohormona. Do sada su najbolji rezultati postignuti upotrebom rastvora naftilsirćetne (NAA) i indolbuterne (lBA) kiseline u koncentraciji 0,03 – 0,05’%. U ovom rastvoru žile treba da ostanu 1 ° – 12 časova. SAĐENJE Na zemljištu koje je celo izrigolovano jama se ne mora kopati onako široko i duboko kako je to opisano, nego samo kada je zemlj ište u stanju ledine ili pliće obrađeno. Veličina rupe, na izrigolovanom zernljištu treba da je onolika koliko je neophodno da se žile lako mogu dobro rasporediti, pa je dovoljno da rupa bude 50 cm široka i 40 cm duboka. Međutim, ukoliko je kopanje jame jedini način pripre¬me zemljišta (na ledi ni) za sađenje sadnice, onda jama treba da bude šira i dublja (1,5 – 2 x 0,6 m). Ovako pripremljene jame se na dve nedelje pre sađenja delimič¬no popune zemljom kako bi se ova slegla i odredila pravilna dubina sađenja sadni¬ca, što je naročito značajno. Dubina sađenja se reguliše stavljanjem trošne zemlje na dno rupe ako je duboka ili vađenjem zemlje iz rupe, ako je plitka. Jedan radnik drži uspravno sadnicu i rukom rasporedi žile, a drugi oko i preko njih navlači tro¬šnu plodnu zemlju. Kada se žile pokriju, zemlja se nagazi počevši od periferije rupe pa prema sadnici, vodeći računa da se gaženjem ne pokidaju žilice. Gaženje tre¬ba pažljivo izvršiti u dva-tri maha. Ovo se obavezno radi na lakšem zemljištu. Ako je zemljište teško i vlažno onda je gaženje laganije i kraće. Ako se sadnica zaliva gaženje nije neophodno, jer se i zalivanjem zemlja dovodi u kontakt sa žilama i posađena sadnica se dobro učvrsti. Kad se nabaci dovoljno zemlje i izvrši posled¬nje gaženje, treba po površini dodati dobro zgoreo stajnjak, preko koga se nabaci sloj zemlje. Stajsko i ostala organska đubriva ne smeju biti u dodiru sa žilama. Ra¬nije se praktikovalo da se jedan sloj organskog đubriva stavi ispod, a drugi iznad žila. Ogledima je utvrđeno da ovo nije dobro, jer đubrivo ispod žila otežava kreta-nje vlage iz dubljih slojeva do žila, naročito kada je suša, Posle završene sadnje zemlju oko sadnice ne treba izravnati sa ostalom po¬vršinom, nego iznad jame dodati sloj viši za oko 1 ° – 15 cm od okolne zemlje. Najbolje je ako se posle organskog đubriva oko sadnice nabaci zemlja i napravi “činija” – malo ulegnuće u koje će se voda slivati oko sadnice. Pri prolećnoj sadnji, posle obrazovanja takvog levkastog udubljenja, treba zasađenu sadnicu zaliti, naročito ako se sa sađenjem zakasnilo a zemljište je lako i propustljivo. Prema po¬trebi, zalivanje se može ponoviti još dva do tri puta. Ako se voćke sade u aridnom rejonu, gde su leta suva, tada u proleće treba izvršiti zastiranje oko voćaka (pleva ili sličan rastresiti materijal), da bi se sprečilo preterano isparavanje, naročito pri prolećnom sađenju. Đubrenje voćaka prilikom sadenja: 1 – dubrenje ispod žita i 2 – dubrenje iznad žila U hladnijim rejonima gde se zimi javljaju niske temperature koje mogu iza¬zvati oštećenje korena voćaka zasađenih u ješen, takođe se na jedan metar oko sta- bla zemljište zastire nezgorelim stajskim đubrivom ili nekim drugim organskim materijalom. Ako se prilikom sađenja koristi kolac uz koji se sadnica veže, onda ga treba pobosti u sredinu rupe tako da 15 – 20 cm bude u neobrađenom sloju zemlje (u ru¬pi). Kolac treba da bude dovoljno visok, tako da dopire do blizu osnovnih skeletnih grana. Oljušten kolac se impregnira u 3% rastvoru plavog kamena pa se ostavi da se potpuno osuši. Ovako impregnisan kolac traje oko 7 godina, za koje vreme voćka očvrsne pa kolac treba izvaditi da ne bi podzemni deo trulio i trulež se prenela na žile. Prilikom sađenja važno je da se voćke uvek stavljaju sa iste strane koca u čitavom zasadu. Kolac je višestruko koristan, jer sprečava da se posađena voćka lomi, štiti je od nepovoljnog uticaja vetra, može sprečiti mehaničke povrede stabla oruđima za obradu zemljišta (sa strane s koje je stavljen), korisno deluje na ublažavanje opasnosti od izrnrzavanja i ožegotina. Ako se želi da kolac štiti stablo od izmrzavanja, treba ga postaviti s jugozapadne strane, ako se želi da se voćka sačuva od mehaničkih povreda prilikom obrade, onda se kolac stavlja prema međurednom prostoru, ako njime voćku treba zaštititi od vetra, treba ga staviti sa strane najjačeg vetra. Posle sađenja voćku treba vezati za kolac pri osnovi i pri vrhu. To se obično vrši vrbovim prutom ili nekim drugim vezivnim materijalom, i to u obliku osmice, ne pritežući mnogo, tako da se sa sleganjem zemlje ne za teže oko voćke. Danas se smatra da je za voćke s niskim i poluvisokim stablom kolac potre¬ban samo u toku prve dve godine. U krajevima gde nema jakih vetrova voćkama kolac nije potreban. Inače, kolac se upotrebljava kada se formiraju razni oblici krune i to samo dok se kruna formira (najviše 5 – 6 godina) a retko i nešto duže. Kolac uz voćku ostaje stalno za sortu jabuke kalemljene na podlogama M2, M 4, M 9 i MM 106, kao i za kruške kalernljene na dunji. Za sađenje voćaka na kamenitom terenu jame treba kopati što šire i što dublje (ako ne može ručno), koristi se eksploziv. Ako u iskopanoj rupi nema dovoljno zemlje, treba je doneti sa strane. Kamenita zemljišta obično su i suva, pa je neophodno zastiranje (mulčiranje) zemljišta oko voćaka kako bi se sprečilo suvišno isparavanje vlage. Ako zemljište ima nepropustljiv B horizont ili je visoka podzemna voda, onda se voćke sade na tzv. humkama, odnosno bankovima. Bankovi se prave na taj način, što se zemlja sa strane nagrće u pravcu budućih redova. Visina banka ili humke zavisi od visine podzemne vode. Ako je vlažnost veća i bankovi su viši, ali ne treba da prelaze 50 cm visine. U ovakvim uslovima gaje se voćne vrste sa plićirn korenom, koje bolje podnose vlažnije zemljište, (dunja, jabuka na vegetativ¬nim podlogama i šljiva požegača proizvedena izdancirna).